BiH će ove godine podnijeti zahtjev za članstvo u EU

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak poručio je danas da ta zemlja može biti uspešna samo ako bude radila odgovorno, da izmene Ustava nisu u planu, ali je, kako je najavio, u planu da BiH podnese zahtev za članstvo u EU već u prvim mesecima 2016. 

Bosna i Hercegovina 04.01.2016 | 11:30

"Očekujem da apliciramo za članstvo već u prvim mesecima 2016, a sasvim sigurno tokom holandskog predsedavanja - u prvoj polovini godine", rekao je Crnadak u intervjuu za Tanjug, a uoči Dana Republike Srpske. 

Crnadak je naveo da BiH mora da napreduje u sprovođenju reformske agende na koju se ta država obavezala, i da završi prilagođavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nakon što je Hrvatska postala punopravan član EU.

Takođe, dodao je, potrebno je da se usvoji mehanizam koordinacije unutar BiH kada je u pitanju odnos sa EU, a kad se pokaže napredak, biće jasno, poručio je, da aplikacija može da se pošalje.

Upitan da li smatra da evropski put Bosne i Hercegovine može da se nastavi sve dok postoji visoki predstavnik EU u BiH, on odgovara da put može da ide dalje, ali ne može i da se završi sa visokim predstavnikom.

"Takav autoritet ne može da postoji u zemlji koja je članica EU. To je nespojivo i uveren sam da ćemo brzo doći u poziciju da postoji opšta saglasnost u svetu, i u Odboru za sprovođenje mira i kod relevantnih zemalja, da je ta institucija svoje odradila i da bi trebalo da se zatvori", rekao je šef diplomatije BiH.

Prema njegovim rečima, BiH je na početku novog evropskog zamaha i to 20 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, jer je, nakon sedam godina blokade, aktiviran ŠP.

"BiH se insititucionalno povezala sa EU održavanjem prvih sednica parlamentarnog veća i ministarskog saveta za sprovođenje ŠP-a. I pred nama je šansa", ocenio je on.

Crnadak je ocenio da Dejtonski sporazum nije dobio dovoljno uvažavanja u prethodnom periodu, i ukazao da je taj dokument, i pored toga što je zaustavio rat i krvoproliće, doneo i šansu za sve u BiH, što ta zemlja, toliko godina nakon rata, mora ozbiljno početi da koristi.

Komentarišući ocene da je BiH neuspela država, on je rekao da je to nepolitička ocena, ali da, kad pogleda 20 godina nakon rata u BiH, i u Banja Luci, Sarajevu, Mostaru, gde su svi očekivali da će bolje živeti i da će imati sigurniju budućost, onda se može reći da sve to nije uspelo.

Međutim, ako se cilja da je BiH neuspela i da bi trebalo menjati ustav, on ističe da se s tim ne slaže.

"Mi smo sa ovim Ustavom usvojili mnogo važnih reformi, poput poreske, ili reforme obaveštajnog sektora. Zato u narednom periodu možemo biti uspešni samo ako budemo radili odgovorno, te izmene ustava nisu u planu", izričit je on. 

Crnadak je naveo da će, pre svega, mehanizam koordinacije i način na koji BiH dolazi do zajedničkog stava, najviše biti na nekoj vrsti ocene spremnosti za postizanje kompromisa, te da će se videti da li u BiH postoji samo deklarativni konsenzus oko evropskog puta i EU ili je on stvaran.

"Izazovi naravno postoje, ali ja sam optimista", rekao je šef diplomatije BiH.

Upitan da li očekuje dalje udaljavanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika od vlasti u Sarajevu, Crnadak kaže da je on iz RS, te da smatra da ne bi trebalo postavljati odnos kao BiH i RS, jer bi RS trebalo da radi na ekonomskom jačanju i borbi potiv korupcije, a da paralelno, na evropskom putu, zadrži sve Ustavom zagarantovne nadležnosti. 

"Nastavićemo da imamo jednu vrstu otpora od strane vladajuće strukture okupljene oko SNSD-a i njihovog predsednika Dodika, ali je evropski put BiH i RS nešto što je neminovno. Ja ću, zajedno sa svima koji predstavljaju RS u Sarajevu, znati da taj put vodimo na način da ni u jednom trenutku RS i njene nadležnosti ne budu ugrožene", poručio je on.

Crnadak ističe da bi BiH trebalo da nastavi da razvija odnose sa susedima, te da će se nastojati da oni budu još bolji.

Navodeći primer odnosa sa Srbijom, on je rekao da je krajem 2015. bilo teških stvari poput Rezolucije o Srebrnici, hapšenja Nasera Orića, otkazivanje posete predsednika Tomislava Nikolića Sarajevu, napada na premijera Aleksandra Vučića...

"Mnogo toga je donosilo tenzije, ali aktivnosti koji su sledile i odgovorno ponašnje prijatelja i partnera iz Srbije, kao i ljudi na ključnim pozicijama u zajedničkim organima BiH, doprineli su da se one prevaziđu", rekao je Crnadak.

"Postoji spremnost da 2016. bude godina dodatnog poboljšanja i funkcionisanja tih odnosa", uveren je on. 

Govoreći o predstojećem međunarodnom seminaru "Britanija, Beograd i Zapadni Balkan", koji, pod pokroviteljstvom Grupe za Srbiju Parlamenta Velike Britanije i Ministra bez portfelja zaduženog za EU integracije, u Beogradu organizuje beogradska konsultantska kuća Eurosfera, Crnadak je naveo da će i državni vrh BiH biti prisutan na toj konferenciji, koja je planirana za 19. februar.

U radu skupa učestvovaće visoki privredni i državni predstavnici regiona Zapadnog Balkana i Velike Britanije, među kojima i predsednica Grupe za Srbiju u britanskom parlamentu Karen Lamli i ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović.

"Ekonomska diplomatija jeste jedan od prioriteta BiH, za nas je to veoma važno, a posebno ovakve prilike, gde može da se dođe do spajanja preduzeća i gde može da se direktno utiče na određene nove poslovne kontakte. Očekujem da ćemo i bilateralno, kao BiH i Srbija, ali i multilateralno, nastaviti da jačamo ekonomsku diplomatiju", rekao je Crnadak.

Većina zemalja regiona ima dobre političke odnose, ali to samo po sebi ne znači mnogo, ako iz toga ne proizađe i ekonomska aktivnost i korist za građane, zaključio je šef diplomatije BiH.