Žena najbolji snajperista na svijetu

Uprkos svetskoj slavi filma "Snajperista", Kristofer Skot Kajl , član američkih specijalnih snaga, nije najveći snajperista, već to mesto zaslužuju Rusi. Doduše, vojni analitičari ne mogu da se odluče, da li je to - Valisilij Zajcev ili Ljudmila Pavličenko.

Svijet 16.12.2015 | 17:10

Zajcev je među najzaslužnijima za pobedu Rusije u borbi kod Staljingrada, a za svoje vojne uspehe dobio je najviša priznanja Crvene armije.

Njegova taktika i način delovanja izučavani su na vojnim akademijama još dugo posle Drugog svetskog rata. Navodi se da je Zajcev od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika, među kojima je i 11 "kolega" - snajperista. Pre toga, Zajcev je ubio 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku "mosin". Procenjuje se da je 28 snajperista koje je on obučavao ubilo najmanje 3.000 neprijateljskih vojnika.

Zajcev je preživeo rat i umro je 1991. u 76. godini. Ruski mediji podsetili su na Zajceva nakon što su zapadne agencije počele da izveštavaju o britanskom snajperisti koji je nedavno sa "tri hica ubio petoricu islamista" u Iraku, i to sa udaljenosti od 800 metara.

Ipak, mnogi stručnjaci tvrde da je najefikasniji snajperista svih vremena jedna žena. U pitanju je čuvena Ljudmila Pavličenko, koja je u sovjetskoj uniformi ubila tokom Drugog svetskog rata, navodno, 309 Nemaca.

Ona je u ispovesti priznala da se prvi dan na bojnom polju našla blizu neprijatelja i da paralizovana od straha nije imala snage da podigne oružje - pušku "mosin".

Mladi ruski vojnik je stajao pored nje i pre nego što su zauzeli položaj - ubio ga je neprijateljski metak.
"Bio je tako divan i veseo momak... Posle toga, ništa me nije moglo zaustaviti", objasnila je Pavličenkova.

Ona se borila u Odesi i Moldaviji i imala je jedan od najtežih zadataka - kontrasnajperisanje. To je podrazumevalo duele sa nacističkim snajperistima, koje ona nikada nije izgubila. U tim duelima ubila je 36 protivnika.

"Lov" bi trajao danima i noćima, u jednom slučaju i tri dana. Za ta dejstva bila je potrebna nadljudska izdrživost i snaga volje, jer se u jednom položaju znala zadržati 15 do 20 časova.

Za jednog svog likvidiranog protivnika sa nemačke strane Pavljičenkova je rekla: "Napravio je pokret više."
U Sevastopolju se borila osam meseci okružena brojnijom nemačkom vojskom.

Pričalo se da su Nemci pokušali da pridobiju Pavljičenkovu da pređe na njihovu stranu. Bila je ranjena četiri puta.
Povučena je sa fronta kada je njen položaj bombardovan, a ona pogođena šrapnelom u lice. Nakon toga obučavala je nove snajperiste.

I o Ljudmili je napravljen film - "Bitka za Sevastopolj", autora Sergeja Mokrickog, a scenario je zasnovan na osnovu njene knjige "Herojska stvarnost". Film prati Ljudmilu od studentkinje istorije do heroja Sovjetskog Saveza.

Ljudmila je u sastavu sovetske delegacije stigla i do Bele kuće. Tražila od američkog predsednika otvaranje zapadnog fronta i sprijateljila se sa američkom "prvom damom" Eleonorom Ruzvelt.

U periodu između 1945. i 1953. obavljala je dužnost pomoćnika šefa Glavnog štaba sovjetske mornarice. Umrla je 1974. godine.

Izvor: Kurir