Katastrofa VW: Za dan nestalo 15 milijardi

Vrednost akcija Folksvagena pala je juče za više od 18 odsto, čime je tržišna vrednost kompanije smanjena za oko 15 milijardi evra u samo jednom danu.

Svijet 22.09.2015 | 07:47

Sunovrat na berzi je usledio pošto je kompanija priznala da je nameštala merenje emisije gasova u SAD za oko 500.000 dizel vozila.

Akcije Folksvagena su do podneva pale za 18,1 odsto na trogodišnji minimum od 132,15 evra po akciji.

Pad akcija Folksvagena povukao je nadole frankfurtsku berzu - nemački berzanski indeks Daks danas zaostaje za ostalim velikim evropskim indeksima koji su u porastu.

Folksvagen je već imao tešku godinu pošto je zbog naznake slabije prodaje u SAD i Kini vrednost njegovih akcija pala za više od 250 dolara.

Američka Agencija za zaštitu okoline (EPA) saopštila je da bi Folksvagen mogao biti kažnjen sa čak 18 milijardi dolara.

EPA je prošle nedelje navela da je skoro 500.000 dizel automobila Folksvagena i Audija proizvedenih u poslednjih sedam godina opremljeno tako da pri tehničkoj kontroli lažno prikazuje sastav izduvnih gasova.

U sporne automobile je bio ugrađen uređaj programiran tako da otkrije kada automobil prolazi kroz zvanično testiranje izduvnih gasova u SAD. Automobil samo tada uključuje kompjuterski sistem za punu kontrolu sastava izduvnih gasova, a ta kontrola je isključena tokom normalnih uslova vožnje, iako bi morala biti stalno uključena.

Pad, ipak, nije od juče

Trebalo je da to bude nedelja Martina Vinterkorna. Trebalo je da u petak (11.9.) predstavi Nadzornom odboru svoj „master plan“ za reorganizaciju firme. A sada Folksvagenu preti kazna od nekoliko milijardi evra. To je ujedno i najveći lični poraz Vinterkorna otkako je na čelu koncerna.

Poslovni rezultati u SAD su „katastrofa“, besneo je još početkom 2014. moćni šef Radničkog saveta i pri tome mislio i na loše poslovanje u Americi, ali pre svega na nesposobnost menadžmenta u Volfsburgu da na to reaguje. Koliko je bio u pravu pokazuju i rezultati istrage Američke agencije za zaštitu okoline o manipulisanim testovima Folksvagena.

Vinterkorn je tada bio uviđavan, reagovao je uobičajeno strogo i uručio otkaze odgovornima. Ali onda je napravio stratešku grešku. Otada je poslovanje u SAD zapravo u odgovornosti Vinterkorna, šefa velikog koncerna sa 12 različitih brendova. Vinterkorn se uvek predstavlja kao savestan inženjer, „opčinjen“ detaljima.

Njegov svet je tehnika i Vinterkorn je verovao da njome vlada, čak i u koncernu u kojem je pod njegovim rukovodstvom broj godišnje proizvedenih vozila udvostručen na deset miliona. I onda je morao da prizna da je – izgubio kontrolu.

Već 16 meseci traje istraga zbog manipulacija sa izduvnim gasovima. Bilo je dovoljno vremena za reakciju Folksvagenovih inženjera. I šta su Vinterkorn i njegovi saradnici uradili poslednjih meseci? Najveći svetski proizvođač automobila, rame uz rame sa Tojotom, za to se vreme se očigledno malo previše brinuo oko brzog rasta poslovanja. Gotovo iz nedelje u nedelju se svetskoj javnosti predstavljaju novi modeli vozila i svake godine se otvaraju nove fabrike u Kini ili Južnoj Americi.

Kao šef koncerna, Martin Vinterkorn godinama je bio i šef Folksvagena, ključne marke u koncernu. Nedavno je tu šefovsku fotelju prepustio bivšem menadžeru BMW-a Herbertu Disu. Čini se – prekasno.

„Katastrofa“ u SAD postaje sve stravičnija. Prošlog meseca, Folksvagen je potvrdio debeli minus u poslovanju. Cena deonica pada. Dok Vinterkorn sada „izražava žaljenje“ zbog manipulacija i istovremeno najavljuje da želi ponovno da zadobije poverenje mušterija u SAD, on zapravo ne shvata stvarno stanje. Amerikanci su i pre skandala radije kupovali automobile Forda, Dženeral motorsa i Tojote.

Ono što je Folksvagenu sada potrebno jeste nova kultura rukovođenja koncernom. Više odgovornosti pojedinih i manje samodršca Vinterkorna. Upravo to bi on i trebalo da predloži Nadzornom odboru, ukoliko želi da ispuni svoj ugovor koji važi do 2018.

Izvor:  BETA, DEUTCHE WELLE