Kosmos: Od teškog do lakog naoružanja

Vaz­du­ho­plo­vni za­vod „Ko­smos“ je pri­je ra­ta za­poš­lja­vao 1.600 ra­dni­ka i ba­vio se na­mjen­skom in­dus­tri­jom za po­tre­be ra­tnog vaz­du­ho­plov­stva i pro­tiv­vaz­du­šne od­bra­ne. Da­nas je u „Ko­smo­su“ za­po­sle­no 229 ra­dni­ka, a ne­ka­daš­nji ba­nja­lu­čki pri­vre­dni gi­gant ugla­vnom se ba­vi uslu­žnom dje­la­tnoš­ću u ener­get­skom se­kto­ru – re­mon­tu­je vje­tre­nja­če i pra­vi di­je­lo­ve za la­ko na­oru­ža­nje.

Republika Srpska 30.07.2015 | 11:36

U „Ko­smo­su“ su se proi­zvo­di­li ra­dar­ski ra­ke­tni i ra­ču­nar­ski sis­te­mi, vršio se ge­ne­ral­ni re­mont ra­da­ra, ra­ke­tnih sis­te­ma i mjer­ne opre­me. „Ko­smos“ je gra­dio po­kre­tne aero­dro­me i po­kre­tne pis­te, a ra­di­li su i pra­kti­čnu obu­ku stra­nih ka­dro­va u Ba­nja­lu­ci i u inos­tran­stvu. U Li­bi­ji su gra­di­li elek­tro­ka­bi­ne­te za pra­kti­čnu obu­ku ka­de­ta.

Pro­past „Ko­smo­sa“ po­če­la je po­čet­kom ra­ta u BiH i tra­je do da­nas. Na­kon afe­re „Orao“, ko­ja ni­ka­da ni­je do­ka­za­na i u ko­joj je ta­daš­nji vi­so­ki pred­sta­vnik u BiH Pe­di Ešda­un op­tu­žio ta­daš­njeg pred­sje­dni­ka Republike Srpske Dra­ga­na Ča­vi­ća da je Republika Srpska izvo­zi­la voj­nu opre­mu Ira­ku, pro­past „Ko­smo­sa“, ko­ji je proi­zvo­dio, izme­đu os­ta­lo­ga, di­je­lo­ve oru­žja, bi­la je ne­mi­no­vna.

Vrši­lac du­žnos­ti di­re­kto­ra „Ko­smo­sa“ Du­šan Vje­šti­ca ka­že da je da­nas si­tu­aci­ja u ovom pre­du­ze­ću te­ška i da naj­ve­će op­te­re­će­nje za ovu fa­bri­ku pred­stav­lja­ju du­go­va­nja – de­vet mi­li­ona KM za po­res­ke oba­ve­ze i 3,5 do če­ti­ri mi­li­ona KM za za­po­sle­ne.

„Trži­šte je po­sli­je ra­ta iz­gu­blje­no. De­se­tak go­di­na ni­je ula­ga­no u te­hno­lo­gi­ju, nes­ta­li su zna­čaj­ni po­slo­vi u Li­bi­ji, a i pre­os­ta­lo trži­šte je re­du­ko­va­no. ‘Ko­smos’ i da­lje ima zna­čaj­nu imo­vi­nu – ne­kre­tni­ne, ze­mlju, pa i te­hno­lo­gi­ju, ali naj­vre­dni­je od sve­ga je ime, ko­je je još u svi­je­tu brend. Ne­ma­mo mno­go za­po­sle­nih, po­tre­bni su nam no­vi po­slo­vi, kon­cept i or­ga­ni­za­ci­ja. Tre­nu­tno ra­di­mo na re­kon­stru­kci­ja­ma vje­tro­ge­ne­ra­to­ra, na re­mon­tu mo­to­ra, ge­ne­ra­to­ra i di­je­lo­va za že­lje­zni­cu i pra­vi­mo ne­ke di­je­lo­ve pje­ša­dij­skog na­oru­ža­nja„, ka­že Vje­šti­ca.

Pro­je­kat u Su­da­nu je, do­da­je on, za­us­tav­ljen, ali će mo­žda ka­sni­je da se „otvo­ri“. Po­res­ke oba­ve­ze mo­ra da ri­je­ši Vla­da RS, a me­na­džment će po­ku­ša­ti da ura­di sve da sma­nji du­go­va­nja pre­ma ra­dni­ci­ma.

„Fo­kus je na to­me da se za­vrše pos­to­je­ći i do­go­vo­re no­vi po­slo­vi. Ne­da­vno sa­mo po­tpi­sa­li osam ugo­vo­ra za re­mont vje­tre­nja­ča i ta­kvi po­slo­vi nam mo­gu obe­zbi­je­di­ti dne­vnu li­kvi­dnost. Pre­go­va­ra­mo s ra­dni­ci­ma i po­ku­ša­va­mo da do­đe­mo do du­go­ro­čni­jih spo­ra­zu­ma. Dva su sin­di­ka­ta, mno­go je ne­za­do­vo­ljnih, ali se na­dam da će nam da­ti šest mje­se­ci grejs pe­ri­oda, da nas ne­će pri­tis­ka­ti i da će­mo us­pje­ti is­pla­ti­ti sva du­go­va­nja u na­re­dne dvi­je ili tri go­di­ne„, is­ti­če Vje­šti­ca.

Mi­haj­lo Zrnić u „Ko­smo­su“ ra­di 30 go­di­na i da­nas je pred­sje­dnik je­dnog od dva sin­di­ka­ta ove fa­bri­ke. Zrnić sma­tra da su sva ta­daš­nja ve­li­ka ba­nja­lu­čka pri­vre­dna pre­du­ze­ća bi­li gi­gan­ti: „Ča­ja­vec“, „Jel­šin­grad“, „Ko­smos“.

„Naj­vi­še smo ra­di­li za afri­čko trži­šte – Irak, Iran, Su­dan, Sa­udij­sku Ara­bi­ju i sa­svim je nor­mal­no da smo sva ta trži­šta iz­gu­bi­li ka­da je po­čeo rat. Te ve­ze su pu­kle, a prvi po­sli­je­ra­tni di­re­kto­ri ‘Ko­smo­sa’ se ni­su tru­di­li da ih obno­ve. I ta­da i da­nas vje­ru­jem sa­mo u rad. U ‘Ko­smo­su’ da­nas ra­di 229 ra­dni­ka. Ne­ka­da smo ra­di­li 12-14 sa­ti dne­vno, jer je­di­no smo ta­ko mo­gli sti­ći za­vrši­ti sve do­go­vo­re­ne po­slo­ve„, pri­ča Zrnić.

Sva­ki ra­dnik je, do­da­je on, imao 100 ili vi­še pre­ko­vre­me­nih sa­ti u to­ku mje­se­ca. To se ta­da zva­lo ‘crve­ni sat’ i bio je pla­ćen vi­še za 35 od­sto u odno­su na re­do­vni. Ako su ti pre­ko­vre­me­ni sa­ti pa­da­li za vi­kend ili pra­znik, on­da su se po­ve­ća­va­li i do 50 od­sto.

„Bi­lo je po­sla, ali je bi­lo i pa­ra. To­li­ko je, za­pra­vo, bi­lo pa­ra da su ra­dni­ci ‘Ko­smo­sa’ 15 go­di­na na­kon po­čet­ka ra­ta ži­vje­li od za­ra­đe­nih pla­ta, re­gre­sa, pre­ba­ča­ja, vi­ško­va. Da­nas ne do­bi­ja­mo pla­te, jer ne­ma­mo trži­šte na ko­je će­mo pro­da­ti ro­bu. Po­tre­ban nam je di­re­ktor s ha­ri­zmom. Ako ne do­đe do krčmlje­nja ‘Ko­smo­sa’, po­go­to­vo ze­mlji­šta na ko­jem se ‘Ko­smos’ na­la­zi, vje­ru­jem da će­mo mo­ći da ra­di­mo to­li­ko da is­pla­ći­va­nje pla­ta i do­pri­no­sa ne­će bi­ti ni­ka­kav pro­blem„, is­ta­kao je Zrnić.

Biv­ši di­re­ktor „Ko­smo­sa“ Dra­gan Ilić pos­tao je dio ovog ve­li­kog pri­vre­dnog pre­du­ze­ća 1992. go­di­ne. Na po­zi­ci­ju v.d. di­re­kto­ra je do­šao sa po­zi­ci­je še­fa pro­je­kta u inos­tran­stvu.

„Učes­tvo­vao sam u pro­ce­su re­mon­ta slo­že­nih elek­tron­skih sis­te­ma. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na sam pos­tao ru­ko­vo­di­lac Odje­lje­na za ra­zvoj i no­ve te­hno­lo­gi­je. Or­ga­ni­zo­vao sam i vo­dio pro­je­kte na te­re­nu. Kao po­slje­di­ca mog pret­ho­dnog ra­da, do­šao sam na fun­kci­ju v.d. di­re­kto­ra. U tom tre­nut­ku su naj­ve­ći pro­ble­mi bi­li u po­slo­va­nju s inos­tran­stvom. Pred­sta­vni­ci sin­di­ka­ta, u to vri­je­me je­di­nog, tra­ži­li su smje­nu ru­ko­vod­stva. Ni­ko od in­že­nje­ra iz na­šeg pre­du­ze­ća ni­je že­lio da se pri­hva­ti te od­go­vor­nos­ti. Naj­ve­ća za­mjer­ka biv­šem di­re­kto­ru je bi­la što ni­je tra­žio rje­še­nja za pro­ble­me ko­ji su se na­go­mi­la­li. Biv­še ru­ko­vod­stvo je če­ka­lo da nam kli­jen­ti do­đu. Ni­su ih tra­ži­li. Naš mar­ke­ting je bio pa­si­van. Ra­dni­ci su tra­ži­li pro­mje­nu. Pro­je­kat u inos­tran­stvu je bio ugro­žen. Ra­dni­ci ni­su do­bi­ja­li no­vac. Ni­sam vi­dio da ne­ko po­ku­ša­va ri­je­ši­ti pro­blem ve­zan za pro­je­kat u inos­tran­stvu. Na kra­ju sam pri­hva­tio du­žnost„, ka­že Ilić.

On do­da­je da su na­čin i or­ga­ni­za­ci­ja po­slo­va­nja u „Ko­smo­su“ is­ti kao osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka i da zbog to­ga ova fa­bri­ka ne mo­že op­sta­ti na trži­štu. Bi­lo je, ka­že, ve­oma te­ško spro­ves­ti bi­lo ka­kvu pro­mje­nu s ne­kim ko ni­je spre­man, ko ne­će da uči i pri­hva­ta ne­što što je ne­mi­no­vno.

„Moj prvi ko­rak je bio da obe­zbi­je­dim da ra­dni­ci ko­ji idu na te­ren u inos­tran­stvo do­bi­ju ba­rem dio svo­jih pri­ma­nja – dne­vni­ce. Do ta­da smo do­bi­ja­li sa­mo akon­ta­ci­je ko­je su po­kri­va­le dio tro­ško­va. To je zna­či­lo da se dug pre­ma ra­dni­ci­ma stal­no po­ve­ća­va. Ka­da sam do­šao, dug na ime dne­vni­ca je bio oko 450.000 KM. Uspio sam sma­nji­ti dug i is­pla­ti­ti sve oba­ve­ze pre­ma ra­dni­ci­ma na ime dne­vni­ca. Da bi ‘Ko­smos’ fun­kci­oni­sao i iz­vrša­vao sve svo­je oba­ve­ze, tre­ba mu pre­ko 400.000 KM sva­ki mje­sec. Uko­li­ko do­da­te obrtna sred­stva ne­op­ho­dna za mi­ni­mal­no po­slo­va­nje, iznos je naj­ma­nje 450.000 KM„, is­ta­kao je Ilić.

Vri­je­dno ze­mlji­šte

Naj­ve­ća vri­je­dnost „Ko­smo­sa“ je, bez su­mnje, ze­mlji­šte na ko­jem je ova fa­bri­ka iz­gra­đe­na. Ne­ka­da sa­vre­me­ni po­go­ni i ra­di­oni­ce iz­gra­đe­ni su na pros­to­ru od 80.000 kva­dra­tnih me­ta­ra. S ob­zi­rom na to da je proi­zvo­dnja „Ko­smo­sa“ na­kon ra­ta go­to­vo nes­ta­la, naj­ve­ći dio ze­mlji­šta na ko­jem se „Ko­smos“ na­la­zi je spre­man za pro­da­ju ili iznaj­mlji­va­nje.

Po­slo­va­nje u inos­tran­stvu

Ilić ka­že da su s par­tne­rom „Ma­tra“, kroz proi­zvo­dnju okvi­ra za AK-47, us­pje­li da do­đu do odre­đe­nog izno­sa na do­ma­ćem trži­štu. Uz sve pro­ble­me ko­je su ima­li u ve­zi s tim pro­je­ktom, do­šli su, do­da­je, do po­lo­vi­ne mje­se­čnih po­tre­ba za ne­to pla­tu.

„Po­slo­va­nje u inos­tran­stvu no­si ra­zli­či­te pro­ble­me. Bu­du­ći da smo prvi put nas­tu­pa­li sa­mos­tal­no, nai­šli smo na pro­ble­me za ko­je ni­smo bi­li spre­mni. Do ovog pro­je­kta sve po­slo­ve u inos­tran­stvu smo ra­di­li pre­ko fir­mi iz Srbi­je. Ovaj pro­je­kat nam je omo­gu­ćio da op­sta­ne­mo. Čim sam stu­pio na du­žnost, ja­sno sam re­kao svi­ma da no­vac ne­će pris­ti­za­ti ona­ko ka­ko mi to že­li­mo. Iz is­kus­tva u po­slo­va­nju sa ze­mlja­ma iz Afri­ke, zna­li smo da se ne mo­že oče­ki­va­ti da sve ide na vri­je­me. To je je­dnos­ta­vno ta­ko. Je­di­ni na­čin da op­sta­ne­mo su no­vi po­slo­vi na do­ma­ćem trži­štu, ko­ji bi obe­zbi­je­di­li re­do­vne pla­te, a pri­liv iz inos­tran­stva bi nam omo­gu­ćio vra­ća­nje du­go­va„, re­kao je Ilić.

Izvor: Capital.ba i Nezavisne novine