Cipras pristao na sve što su Grci odbili

Aleksis Cipras je poklekao pred uslovima međunarodnih kreditora i pristao na maltene sve one mere koje je donedavno tako žustro odbijao.

Novi paket mera napisan na 13 strana, a koji je grčka vlada predala evrogrupi, izlazi u susret zahtevima međunarodnih kreditora da Atina poveća poreze i smanji državni trošak na penzije.

Grčka će zauzvrat od kreditora očekivati 53,5 milijardi (a ne 51 milijardu kako se do juče spekulisalo) evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, prenosi "Rojters".

Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa kreditorima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.

Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija.

Na taj način je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu.

"Rojters" precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem koletivnog pregovaranja krajem godine.

Grčka vlada se takođe obavezuje da do kraja oktobra objavi datume kada će raspisati tendere za privatizaciju želelznice i luka u Pireju i Solunu.

Takođe će preduzeti korake u privatizaciji regionalnih aerodroma i prodaje državnih akcija u grčkom Telekomu.

Pored toga, Atina nudi kresanje troškova na odbranu.

Grčki dnevnik "Katimerini" je objavio da Vlada u Atini planira primenu paketa reformi "teškog" 12 milijardi evra u naredne dve godine, što je više u odnosu na ranije predviđen iznos potrebnih sredstava za neutralisanje posledica povratka u recesiju, posle višemesečnih teških pregovora sa kreditorima.

Dokument sadrži stare zahteve kreditora o povećanju poreza na dodatu vrijednost i smanjenju sredstava koja se izdvajaju za penzije. Grčka je predložila i restrukturisanje svog duga i paket mera za podsticanje privredog rasta vrijedan 35 milijardi evra, piše "Ekatimerini".

Nikos Filis, portparol poslaničkog kluba vladajuće Sirize, rekao je jutros da će ova stranka podržati vladu u pregovorima sa kreditorima.

Grčki ministar unutrašnjih poslova Nikos Vucis izjavio je da je optimista i da je država postići "dobar sporazum" o uslovima za dobijanje finansijske pomoći.

- Mi smo optimisti u očekivanju veoma dobrog sporazuma. Razgovaraćemo o njemu i ja sam optimista u vezi s time da će sve proći dobro - rekao je Vucis novinarima uoči sastanka poslanika iz redova Sirize.

Premijer Aleksis Cipars zatražio je da se danas održi vanredno glasanje u skupštini o tome da li ovo telo podržava pregovore o listi "prioritetnih poteza", odnosno o merama koje će njegov kabinet preduzeti da bi sklopio sporazum sa kreditorima.

Na pitanje da li će biti dogovora, portparol poslaničkog kluba Sirize Nikos Filis rekao je novinarima: "Svakako. Danas imamo raspravu u parlamentu."

Vlada, takođe, novu penzionu reformu najavljuje već za oktobar ove godine.
Grčki predlog stigao je u Brisel, šefu Evrogrupe Jerunu Dajselblumu, skoro dva sata pre isteka roka, ranije određenog u četvrtak u ponoć.

Ako evropski partneri budu zadovoljni, paket mera grčkog premijera Aleksisa Ciprasa mogao bi da bude prihvaćen na vanrednom samitu lidera EU u nedelju.
U suprotnom, Grčkoj preti izlazak iz evrozone.

Izvor: Blic/Agencije