Izmislio najbolji roštilj na svijetu

Dr Kit Parker, profesor Fakulteta za mašinstvo i primenjene nauke Univerziteta Harvard, ovog proleća je organizovao kurs nauke o roštilju u okviru nastojanja da se kombinacijom podataka i kompjuterskih modela konstruiše najbolji roštilj.

Zanimljivosti 01.06.2015 | 09:14

On je tri godine posećivao restorane širom Amerike, u kojima se priprema roštilj, i na osnovu razgovora sa roštiljdžijama zaključio da novi roštilj ne sme da bude toliko savremen da ugrozi društveni ritual roštiljanja.

Iskusne roštiljdžije kažu da je reč o nekoj vrsti umetnosti, ali da bi amater mogao da ispeče pola kile junećih grudi i izazove divljenje svojih drugara, roštilj mora da bude takav da čak i oni koji nemaju pojma o roštilju mogu da obave posao kako treba.

Dr Parker je shvatio da mu je za to neophodna aplikacija. Jedno od glavnih pitanja s kojim se suočio bilo je da li ljudi mogu da odvoje 16 sati da bi pazili na meso u roštilju. To je prilično veliki problem, ali ako roštilj pretvorite u uređaj za zabavu sa aplikacijom, priča već izgleda drugačije.

Možete da pozovete društvo da zajedno gledate utakmicu, a meso će biti gotovo posle prvog poluvremena. Zahvaljujući aplikaciji, možete da posmatrate meso kako se peče i znaćete kada treba da počnete da pravite salatu od krompira.

Tokom 90-dnevnog kursa sa grupom od 20-ak studenata koji nemaju pojma o roštilju, uglavnom se koncentrisao na dimljenje junećih grudi, koje su poseban izazov, jer u pojedinim delovima sadrže dosta masnoće, a u nekim ni najmanje.
“Koristili smo metodu infracrvenog snimanja da bismo videli šta se događa u roštilju i šta se događa s vatrom i mesom. Uzimali smo podatke, a zatim koristili kompjuterske modele da zabeležimo probleme na koje smo nailazili prilikom korišćenja tzv. velikog zelenog jajeta (vrsta roštilja s poklopcem). Na osnovu tih modela smo napravili najbolji roštilj, koji ima oblik nuklearke sa tornjem za ugalj”, kaže dr Parker.

“Tokom zime smo pekli meso, konstruisali i izvodili kompjuterske simulacije. Ispekli smo oko 100 kg mesa, a onda smo koristili kompjuterske simulacije da ga ponovo ispečemo i rešimo eventualne probleme. Svake juneće grudi koje smo ispekli klasifikovali smo u skladu s propisima za roštilj u Kanzas Sitiju (ukus i tekstura).

Veoma smo oprezno beležili koliko smo goriva potrošili, koliko su se juneće grudi osušile. Obavili smo mnoštvo merenja - svaki komadić drveta, svako parče uglja. Imali su naučni pristup. Konsultovali smo se sa starim roštiljdžijama, dobitnicima Nobelove nagrade za hemiju i stručnjacima za drvo. Niko nas nije odbio.
Svi su uživali na kursu koji se bavi jednim od najstarijih kulinarskih rituala u Americi."

Izvor: Blic