Za srce je najbolje brzo hodanje

Studije su pokazale da osobe u dobroj fizičkoj kondiciji imaju dva puta manji rizik od pojave srčanih bolesti čak i kada imaju hipertenziju ili dijabetes.

Zdravlje 14.04.2015 | 10:26

BAVLjENjE sportom je glavna zaštita od srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti, a redovno vežbanje kardiolozi preporučuju čak i pacijentima koji su preležali infarkt.

Fizička neaktivnost je jedan od faktora rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti. Dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u prevenciji koronarne bolesti. Studije su pokazale da osobe sa dobrom fizičkom kondicijom imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u prisustvu glavnih faktora rizika: arterijske hipertenzije, šećerne bolesti, pušenja, gojaznosti.

Da biste vežbanjem srce što duže održali vitalnim, pre svega uradite lekarski pregled. Čak i ako ste potpuno zdravi, ne možete znati sa sigurnošću kako vaš organizam reaguje na opterećenje i naprezanje karakteristično za trenažni proces. Pregled podrazumeva merenja i testiranja parametara na osnovu kojih se utvrđuje nivo fizičke spremnosti i izrađuje adekvatan trenažni program.

Osobe koje su ceo dan aktivne kroz različite aktivnosti, kao što su čišćenje, vrtlarenje ili šetanje, troše više kalorija i uopšteno su zdravije od osoba koje dnevno vežbaju od 30 do 60 minuta, a ostatak vremena sede.

Intervalni trening - Odličan je za prevenciju srčanih bolesti i dijabetesa, za mršavljenje i povećanje fizičke kondicije. Kombinujte kratke intervale vežbi visokog i niskog intenziteta. Na primer, šetajte polagano tri minuta, a zatim jedan minut brzo trčite. Povećanje i smanjivanje broja otkucaja srca pospešuje funkciju srca, sagoreva kalorije i pomaže u potrošnji masti i eliminaciji suvišnog šećera iz krvi.

Aerobne vežbe - To su vežbe za celo telo, a ne stvaraju pritisak na zglobove. Njima se podstiče rad svih mišića, srca i celokupnog krvnog sistema. Rolanje, plivanje, šetanje, plesanje, trčanje i vožnja bicikla su samo neke od aerobnih vežbi.

Vežbe snage - Jačanjem mišića ćete smanjiti opterećenje srca. Vežbe snage radite sa tegovima. Izaberite one vežbe koje podstiču rad većeg broja mišićnih grupa.

Vežbe za trup - Vežbama za trup ćete ojačati mišiće trupa, povećati fleksibilnost i ravnotežu. Smanjićete opterećenje kičme i podstaći pravilno držanje. Pravilnim držanjem ćete omogućiti nesmetano cirkulisanje krvi i na taj način olakšati rad srca.

Joga - Joga reguliše nivo krvnog pritiska, zbog čega krv lakše cirkuliše telom, i smanjuje opterećenje srca.

OD 3 DO 6 KILOMETARA NA ČAS
FIZIČKU aktivnost treba upražnjavati u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja. Aktivnost ne treba obavljati u nepovoljnim atmosferskim uslovima (kada je temperatura niža od nule ili viša od 30 stepeni Celzijusa, vlažnost vazduha veća od 70 procenata), posle obilnih obroka, uzbuđenja, uzimanja alkohola ili u toku akutnih infekcija. Pešačenje, koje se najčešće koristi, treba upražnjavati u prirodi. Za osobe starije od 60 godina preporučuje se brzina hodanja od tri do četiri kilometra na čas, a za mlađe od četiri do šest kilometara na čas.

Izvor: Novosti