Preminuo slavljen i osporavan Nobelovac

Nemački pisac i Nobelovac Ginter Gras (87), rođen u Gdanjsku koji je svetsku slavu stekao svojim romanim "Limeni bubanj", preminuo je u Libeku, u 87. godini života, prenose danas nemački mediji.

Gras, u skladu s tezom o "sprečavanju humanitarne katastrofe na Kosovu" nije dizao svoj glas protiv NATO bombardovanje Srbije.

Slavljen i osporavani Nobelovac i bivši "S S-ovac" koji je svoju službu u tim zloglasnim Hitlerovim i Himlerom jedinicama obelodanio tek pre desetak godina, Gras je, sve do tog zakasnelog priznanja, važio za moralnu instancu posleratne Nemačke.

Grasa su posle tog priznanja jedni kritikovali i moralno osudili, drugi mu prebacili taktiziranje u odugovlačenju zbog dobijanja Nobelove nagrade, a treći pravdali, jer je slavni pisac, kako kažu, davno izvukao pouku iz onoga što je učinio.

Pisac je, naime, pre desetak godina, ispričao da se dobrovoljno, kao sedamnaestogodišnjak prijavio, ali ne u "S S" - trupe, već u podmornicu. Njegova sudbina je, zatim, krenula putem "S S" - jedinica, pošto "u poslednjim danima rata podmornica nije primala nove ljude", za razliku od "S S" - jedinica, objasnio je Gras, šezdesetak godina kasnije.

Prema sopstvenim rečima, Gras je služio u Desetoj "S S" oklopnoj diviziji, koja je ratovala na Istočnom frontu i u februaru 1945. godine kapitulirala pred Crvenom armijom.

Gras je pre nekoliko godina svojom pesmom "Šta rečeno biti mora" u kojoj optužuje Izrael da preti svetskom miru, izazvao burne reakcije i kritike.

I tada, kao i kada se saznalo da je bio u "S S" jedinicama, mnogi su tražili da Gras vrati Nobelovu nagradu, koja mu je dodeljena 1999. godine.

U pesmi "Šta rečeno biti mora", Gras je izneo zabrinutost da bi Izrael "mogao da satre ceo iranski narod" zbog strahovanja u vezi sa nuklearnim programom Teherana i da "atomska sila Izrael ugrožava već krhki mir u svetu", što je tada izazvalo reagovanja i kritike izvan i u samoj Nemačkoj i zahteve da vrati Nobelovu nagradu.

"...Gras je Nobelovu nagradu za literaturu dobio 1999. godine na osnovu litetarnih zasluga i isključivo na osnovu literarnih zasluga, što, uzgred rečeno, važi za sve nosioce nagrade. Švedska akademija danas, a ni u buduće, ne vidi povod za diskusiju da mu (Grasu) se ta nagrada, u bilo kom obliku, osporava...", poručili su iz Švedske, povodom Grasa koji je, već kao osamdesetčetvorogidšnjak, dobio zabranu ulaska u Izrael.

Socijaldemokrata Gras je tada i iz redova svojih političkih istomišljenika uz priznanje za svoj knjuževni dar i talenat, zaradio kritike, kao i iz redova demohrišćana, kancelara Angele Merkel, odakle je poručeno da bi jedan nemački Nobelovac morao da pazi i da ne šalje pogrešne signale.

Grasa su tada kritikovali i liberali, bivšeg šefa nemačke diplomatije Gvide Vestervela, ocenjujući da iz njega ne progovara mudrost starosti, već se čuju prastare predrasude.

Pisac je tada govorio da su ga zločini nacista protiv Jevreja i strahovanja da će biti proglašen antisemitom sprečavali da otvoreno kritikuje Izrael i pomalo proročanski upozoravao da bi "sutra moglo da bude kasno".
"Necu više ćutati, jer mi se smučila hipokrizija Zapada", poručivao je tada Gras, pisac svetskog ranga, slikar, grafičar, politički aktivni interektualac, liričar - sin jednog nemačkog trgovca iz Gdanjska.

Izvor: Tanjug