Berlin: Zahtev Grčke za odštetom je glup

Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel ocenio je grčki zahtev za ratnom odštetom od Nemčke iz Drugog svetskog rata od 278,7 milijardi evra kao “glup“.

Svijet 07.04.2015 | 19:50

Nemačka opozicija ipak smatra da bi Nemačka trebalo da otplati prinudni ratni kredit iz vremena nacističke okupacije.

Grčki ministar odbrane Panos Kamenos izjavio je da je zvanična Atina došla do "veoma snažnih dokaza" u korist dobijanja velike odštete za Drugi svetski rat od Nemačke.

Grčki zamenik ministra finansija Dimitris Mardas je juče rekao da mnogi krive Nemačku, koja je njihov najveći poverilac, za teške mere štednje i rekordno visoku nezaposlenost.

Gabrijel koji je i vicepremijer nazvao je grčki zahtev glupim, dodajući da je Grčka na kraju imala interesa da traži malo slobodnog prostora kod svojih partnera u evrozoni, kako bi joj pomogli da prevaziđe dužničku krizu.

"Ova vrsta tolerancije nema apsolutno nikave veze sa reparacijama iz Drugog svetskog rata , kazao je Gabrijel. Vlasti u Berlinu tvrde da je Nemačka već rešila problem odštete Grčkoj, sklapanjem ugovora o reparaciji iz 1960. godine, kada je Nemačka ispunila svoje obaveze plaćanja od 115 miliona maraka.

Portparol nemačkog Minsitarstva finansija je rekao da je nemačka pozicija i dalje nepromenjena. Stručnjak za budžet konzervativaca Ekhart Rehber optužujuje grčke vlasti da namerno mešaju dužničku krizu i zahtev međunarodnih kreditora za reformama sa pitanjem ratne reparacije i kompenzacije.

"Za mene je cifra od 278,7 milijardi evra ratne odštete nerazumljiva", kazao je on za Rojters, dodajući da to pitanje treba razmatrati sa političkog i pravnog stanovišta. Nemačka opozicija, koju čine Zeleni i stranka krajnje levice Linke, smatra da Berlin teba da vrati novac za prinudni ratni kredit od 10,3 milijarde evra.

Ekspert Zelenih za evropsku politiku Manuel Sarazin i član levičarske Linke partije Aneta Grot rekli su za Rojters da Berlin mora da otpalti tzv. okupacioni kredit na koji je nacistička Nemačka primorala 1942. godine Grčku banku. Oni smatraju da to pitanje treba da se reši sporazumno pred Međuanrodnim sudom pravde.