Trećina stanovništva ima karijes!

Strah od zubara i nedovoljna briga o oralnom zdravlju ugrožava najmanje 2,4 milijarde ljudi u svetu. Ako se ne leči na vreme ili uopšte, karijes može da izazove i ozbiljne bolesti.

Zdravlje 06.04.2015 | 11:41

PROCENjUJE se da strah od zubara ima najmanje 2,4 od ukupno 7,2 milijarde ljudi širom sveta, a istraživanja pokazuju da je upravo toliko onih koji su zbog zanemarivanja oralne higijene 2010. godine imali poneki kvaran zub. Svake godine otkrije se oko 190 miliona novih slučajeva oboljenja zuba, što je, upozoravaju stručnjaci zabrinjavajuće visok broj za ovakav zdravstveni problem, objavljeno je u stručnom časopisu Journal of Dental Research.

Karijes koji se ne leči na vreme ili se uopšte ne leči, može da izazove krunjenje zuba, infekcije, apscese, bol, upalu vilične kosti, i mnoge druge bolesti. U dečjem uzrastu ovaj zdravstveni problem bi mogao negativno da se odrazi na rast, a kod odraslih da smanji produktivnost i dovede do izostajanja sa posla.

Šef istraživačkog tima profesor Vagner Marsenes sa Univerziteta "Kvin Meri" u Londonu, objasnio je da su stručnjaci od 1990. do 2010. godine analizirali 378 radova, koji su uključivali više od 4,7 milijarde osoba. Istraživanje je pokazalo da roditelji, takođe, ne popravljaju karijes na mlečnim zubima kod dece.

Čak 621 milion dece ne leči pokvarene mlečne zube, a ne posvećuje im se dovoljno pažnje, jer mnogi smatraju da su mlečni zubi "privremeni". Istina je da je popravljanje kvara na zubima jedan od najboljih načina zaštite oralnog i celokupnog zdravlja, jer se na taj način onemogućava širenje bakterija koje mogu da izazovu razne infekcije i bolesti. Stručnjaci američkog Univerziteta u Bafalu su, recimo, utvrdili da osobe koje imaju dosta bakterija u usnoj duplji imaju veći rizik od srčanog udara.

- Ovo je alarmantan podatak koji ukazuje da se lečenje i prevencija karijesa u značajnoj meri zanemaruju - rekao je profesor Dejvid Vilijams, stručnjak za dentalno zdravlje i profesor Univerziteta "Kvin Meri" u Londonu. - Cifre nedvosmislneo pokazuju da je u pitanju veliki, globalni zdravstveni problem.

Prema podacima iz 2010. godine, u Velikoj Britaniji jedna trećina ukupne populacije ne popravlja zube, dok u Litvaniji taj procent iznosi 68 odsto. Karijes je u SAD veoma rasprostranjen, a prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, to je najčešća hronična bolest kod dece i adolescenata.

Razlog za ovako loše stanje su, upozoravaju stomatolozi, nedovoljna dentalna nehigijena, ali brojni drugi faktori koji se smatraju odgovornim i za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih tumora, dijabetesa. Pre svega to su nepravilna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola. Recimo, dokazano je je pušenje odgovorno za skoro polovinu svih periodontalnih oboljenja.

Veliki problem su i gazirana pića u kojima ima mnogo dodatih šećera koji izazivaju najveći broj cirkularnih karijesa kod dece do 12 godina. Negativan efekat se postiže obaranjem pe-ha vrednosti u ustima što dovodi do bržeg razgrađivanja gleđi i karijesa.

- Gubitak zuba je najčešće poslednji stadijum bolesti zuba, kada prevencija i konzervativne metode lečenja više ne mogu da pomognu - rekao je Marsenes. - Karijes predstavlja značajno ekonomsko opterećenje. Ako se ne leči, dovodi do slabljenja produktivnosti odraslih, ali i slabijeg uspeha dece. A to je bolest koju lekari znaju dobro da leče.

Oralno zdravlje ima veliki uticaj na opšte zdravlje, samopouzdanje, probleme u društvenim odnosima, a utiče i na ključne funkcije kao što su govor i spavanje. Stiv Ofenbaher sa Univerziteta u Severnoj Karolini tvrdi da zdravlje zuba može da otkrije i kakva je situacija u celom organizmu.

- Usna duplja je ogledalo ostatka tela, pa možemo da uvidimo ostale probleme jednostavnim stomatološkim pregledom - objasnio je Ofenbaher, uz napomenu da na ovaj način mogu da se otkriju i ozbiljnija stanja, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, demencija, gastroezofagealni refluks.

U istraživanju iz 2014. godine gotovo dve trećine stomatologa izjavilo je da su pacijente sa parodontozom poslali na kontrolu šećera u krvi. Dva najčešća simptoma dijabetesa su zubni apscesi, odnosno gnojni džepovi u tkivima oko ili ispod zuba, i loš zadah. Visoki nivo šećera u krvi uzrokuje suva usta koja povećavaju stvaranje kamenca.

Simptomi koji mogu da ukažu da u organizmu postoje problemi sa kardiovaskularnim sistemom su labavi ili zubi koji ispadaju, kao i produbljenost džepova oko zuba.

Na gastroezofagealni refluks može da se posumnja ako se uoči uništena zubna gleđ, što može da bude posledica vraćanja kiseline iz želuca. Obično je to vidljivo na donjim prednjim zubima gde se vidi erozija zuba koji postaju tanji.

Istraživanje rađeno u Britaniji je povezalo gubitak zuba sa gubitkom mentalnih sposobnosti. Naučnici su otkrili bakteriju koja je povezana sa bolešću desni - porfiromonas gingivalis, u mozgu ljudi obolelih od demencije. Ranije rađena studija je utvrdila da starije osobe koje imaju lošu oralnu higijenu imaju 76 odsto veće šanse da obole od demencije.

STATISTIKA

- 45,6% stanovništva Srbije zadovoljno je stanjem zuba i usne duplje, što je za 14 odsto više nego 2006. godine

- 8,3% odraslog stanovništva ima sve svoje zube

- broj stanovnika sa svim zubima povećao se sa 5,6 odsto 2006. godine, na 8,3 odsto u 2013. godini

- broj bezubih povećao se 10,2 na 12,4 odsto

- 25% odraslog stanovništva nema 10 i više zuba

- 51,7% stanovnika pere zube više od jednom dnevno

- 7,8% petnaestogodišnjaka ima sve zdrave zube

- 21,7% šestogodišnjaka nema nijedan kvar na zubima

- 55,4% trogodišnjaka ima sve zdrave zube

DESET ČINjENICA O BOLESTIMA ZUBA

* Karijes je drugo najčešće oboljenje, odmah posle prehlada

* U dentalnom plaku postoji više od 300 različitih vrsta bakterija

* Zubna gleđ je najtvrđa materija u ljudskom telu

* Zubobolja je vodeći razlog za odsustvovanje iz škole u mnogim zemljama

* Prema nekim istraživanjima, crni i zeleni čaj imaju antibakterijsku moć i pomažu u sprečavanju karijesa i oboljenja desni

* Redovnim posetama zubaru može se sprečiti srčani udar

* Četkice za zube treba menjati svaka 3 meseca. Ukoliko imate zapaljenje desni, onda bi trebalo da je menjate nakon 4 do 6 nedelja, jer se bakterije iz usta nasele

na dlake četkica

* Prva električna četkica za zube pojavila se 1939. godine.

* U proseku se zubi peru od 45 do 70 sekundi, a tokom života se na to potroši 38,5 dana

* Procenjuje se da u Americi 30 do 40 miliona ljudi izbegava stomatološke preglede i lečenje zbog nelagodnosti i straha

Izvor: Novosti