I oni igraju bez vode, bez hrane, bez struje...!

U Valjadolidu igraju „na vazduh“, igraju i pobeđuju! Tužna sudbina nekada standardnog španskog prvoligaša...

Košarka 14.03.2015 | 14:20

Košarkaši Valjadolida nemaju ni za kiflu! Bukvalno! Žive u apsolutno neljudskim uslovima već dve sezone, a pravo je čudo kako su u drugoj ligi uspeli da zabeleže 14 pobeda i samo osam poraza, te da su još uvek u igri za povradak u ACB ligu.

Već četiri meseca, košarkaši Valjadolida su bez bilo kakve isplate, a stručni štab još duže. A to što bi trebalo da prime je zaista jadno. Šest najboljih igrača je pod ugovorom od 500 evra mesečno, a svi ostali primaju samo 200! Da bar to prime, pa i nekako, nego i to kasni, pa se često dešava da nemaju šta da jedu, da im isključuju struju u stanovima, čak i vodu. U takvim uslovima ne bi trebalo niko da živi, a kamoli profesionalni sportisti od kojih se svake nedelje očekuju nadljudski napori.

Trener ekipe Porfirio Fisak, čini sve što je u njegovoj moći kako bi svojim igračima obezbedio najosnovija sredstva za život. Naime postoji restoran u blizini dvorane u kojoj igra Valjadolid, a kako trener Fisak poznaje vlasnika, uspeo je da ga ubedi da igračima ponekad posluži besplatni obrok, dok se drugi deo igrača hrani u restorani koji je u vlasništvu trenera, naravno besplatno.

Valjadolid igra sasvim dobro ove sezone, za svako poštovanje, u drugoj ligi su uspeli da zabeleže 14 pobeda i osam poraza, a trener ekipe uopšte ne želi da priča o rezultatim i eventualnom povratku u ACB ligu.
„Ma kakav povratak u ACB ligu. Znate li koliko su finansijski moćni klubovi u prvoj ligi? Moj jedini cilj je da moji košarkaši svakog dana imaju da jedu, ništa drugo! Naši stranci, Kojanuba i Abdulaje iz Čada i Senegala, žive zajedno kod dame po imenu Ćus koja se brine o njima, sprema im hranu i brine se da im ništa ne fali. Njoj klub duguje beskrajnu zahvalnost.“

Fisak je prošle nedelje nekoliko košarkaša morao da pošalje kući jer su na trening došli bez doručka. Nije želeo da rizikuje da ikom od njih bude loše, te je morao da vodi trening sa praktično pola ekipe. Grad je blokirao finansiranje klubu u iznosu od 390.000 evra godišnje što je bio jedan od najtežih udaraca, koji očigledno u Valjadolidu nisu uspeli da prežive.

Šta će biti sa Valjadolidom, verovatno niko ne zna, ali ovako sigurno neće dugo izdržati.