Kada je vrijeme za logopeda?

Pomoć stručnjaka je neophodna ukoliko mališani sa 18 meseci još ne pričaju, ali i ne razumeju jednostavne zahteve koje treba da ispuni.

Zdravlje 12.03.2015 | 07:47

Prve izgovorene reči deteta su za svakog roditelja prava radost. Ipak, sve je više slučajeva da bebe ne progovore u predviđenom uzrastu, što može da bude veoma stresno za roditelje. I pored toga što se mališani razlikuju po brzini razvoja sposobnosti govora, mame i tate su često u dilemi kada je vreme da se obrate za pomoć logopedu.

- Ukoliko dete sa navršenih godinu i po dana i dalje ne priča, ali i ne razume najjednostavnije zahteve koje treba da ispuni, roditelji bi morali da se obrate lekaru. To su slučajevi kada, na primer, mama od deteta traži da tapše rukama, a ono je samo gleda. Ili ukoliko izostaje "pa-pa" mahanje rukom u znak pozdrava, kao i pokazivanje gde je nos, uvo, oko - objašnjava logoped i psihofiziolog Mirjana Sovilj iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić". - Pomoć treba potražiti i ukoliko roditelj nije u stanju da pažnju bebe zadrži ni nekoliko sekundi, a posebno ako dete i dalje ne govori posle drugog rođendana ili mu je rečnik sveden na svega nekoliko reči, koje konstantno "vrti".

Ne bi trebalo zanemariti ni ako sa navršene dve godine dete nije u stanju da sklopi najjednostavniju rečenicu, kao što je, recimo, "maca prede", "vozim kamion"... A pogotovo ukoliko je govor oko treće godine i dalje potpuno nerazumljiv, jer se sigurno radi o nekoj vrsti "blokade", koju samo dobar i strpljiv logoped može da otkloni:

- Umesto da sa mališanima razgovaraju, mnogim roditeljima je jednostavnije da im puste omiljeni crtani film i tako ih smire. Ovakav postupak je kontraproduktivan, jer beba netremice gleda i sluša, ponekad tek nešto kaže, što apsolutno nije dovoljno za njen verbalni razvoj.

Čak i kada dete progovori, ostaje strah od mucanja, pa roditelji ne znaju da li je reč o prolaznoj fazi ili se radi o problemu trajnog karaktera.

Do druge godine je potpuno normalno da dete zamuckuje ili izgovara slogove, jer se govor i govorna motorika intenzivno razvijaju. Njegovo interesovanje za okolinu sve je izraženije, vokabular reči se ubrzano popunjava, želi mnogo više da priča i zapitkuje nego što govorni aparat može da podnese. Želeći da što brže izgovori veći broj reči, počinje da zamuckuje. Ipak, do treće godine dete najčešće ovlada funkcionalnim govorom.

* Na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju?

- Pre svega da slušaju šta dete priča. Ako se prilikom izgovora "zakoči", treba da mu pomognu da konkretnu reč pravilno izgovori. Bebu valja pustiti da samo pravi rečenice i dozvoliti joj da završi vlastitu misao. Jedino joj treba priskočiti u pomoć nuđenjem odgovarajuće reči tamo gde ona nedostaje. Važno je pokazati detetu da ne mora da žuri. Dobar govorni uzor, strpljenje i smirenost roditelja su jedini put za razvoj tečnog i pravilnog govora. U normalnim okolnostima ovakvo stanje obično traje nekoliko dana. Ako se produži na više nedelja, trebalo bi potražiti pomoć stručnjaka.

* Šta dovodi do mucanja?

- Uzročnici mogu biti organskog i psihološkog porekla. Kada je reč o organskim uzročnicima, glavni uzrok je grč glasnica prilikom govornog čina. Uzrok se nekada krije i u određenim aktivnostima u malom mozgu zbog čega dolazi do neusaglašenosti ritma govora i jezika. Međutim, ovo je daleko ređe u odnosu na psihološke razloge, kao što je odvajanje od roditelja. Najčešće je u pitanju odlazak u vrtić i doživljeni šok zbog nove sredine. U stresnim situacijama takođe može doći do ispoljavanja mucanja. Novija istraživanja pokazuju da mucanje izaziva i određena vrsta hrane, poput slatkiša, ali i doba godine. Izraženije je tokom jeseni i zime.

* Znači, mucanje nije naslednog karaktera?

- Nije nasledno, ali postoji predispozicija. To znači da kod čak 90 odsto dece postoji velika verovatnoća da će mucati, ako su taj problem imali njihovi roditelji. Ono može da se ispolji na različite načine, da bude na jednom slogu, samo na suglasnicima, samo na jednoj reči, u za njih posebno stresnim situacijama... Čak 60 do 75 odsto mališana u predškolskom dobu ima neki oblik govorne jezičke patologije. Od ovog broja, između 10 do 15 odsto otpada na mucanje, ali u blažoj formi. Najviše je, zapravo, rasprostranjena disfluentnost, odnosno zamuckivanje i ponavljanje delova reči, koja se polako pomera prema pubertetu.

* Koji su razlozi za ovu pojavu?

- Pre svega smanjena direktna verbalne komunikacija, koja podrazumeva što sadržajniji razgovor. Danas je uglavnom prisutna upotreba jednostavnih reči preko kompjutera i svođenje komunikacije na slanje kratkih SMS poruka. Odsustvo čitanja lektire takođe je raširena pojava koja odmaže bogatstvu rečnika. U poslednje vreme, sumnja se i da je za nastanak mucanja odgovorno prerano učenje stranih jezika. Zato se savetuje da dete sa ovom aktivnošću krene posle pete godine, kada savlada maternji.

* Može li mucanje uspešno da se leči?

- Primenom odgovarajućih audiolingvističkih metoda, uspešnost izlečenja premašuje 90 odsto. Važno je samo da roditelji na vreme dete dovedu stručnjaku, zapravo čim primete da se u njegovom izgovoru dešava i ponavlja nešto neuobičajeno. Recimo, prekidi u govoru mogu ponekad da budu praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana ili vilice. Govor ispred više ljudi ili telefoniranje takođe dodatno pogoršavaju mucanje.

SLUH I MENTALNI RAZVOJ

SLUH je nekada uzrok problema sa govorom, jer dete ne može da prepozna reči koje mu upućuju, ni da ih ponovi. Osim nedostatka verbalne komunikacije sa roditeljima, uskraćivanje emocija (ljubav, uteha, osećaj sigurnosti) može da doprinese da mališani kasnije progovore.

Problem nekada može da bude u mentalnom razvoju. Ovde se uočavaju i drugi simptomi - nedostatak interakcije sa okolinom, ne odazivaju se na svoje ime, ne prepoznaju ljude sa kojima su u svakodnevnom kontaktu... I autistična deca veoma kasno progovaraju i najčešće imaju ograničen rečnik.

Ipak, treba imati u vidu da mnoge bebe progovore tek sa dve, pa i tri godine. Samo im je potrebno malo podsticaja.

Izvor: Novosti