Amerikanci i Šveđani usvojili 87 srpske djece

Novi dom u inostranstvu u poslednjih desetak godina pronašlo je 116 mališana iz Srbije. Najviše devojčica i dečaka sada ima nove porodice u Americi, njih 47, i u Švedskoj 40! Prošla godina je, prema podacima Ministarstva rada, bila rekordna po broju inostranih usvojenja kada je 21 dete druge roditelje pronašlo van granica naše zemlje.

Srbija 02.03.2015 | 09:25

Razlika između naših i stranih usvojitelja je u tome što domaći, kao razlog usvajanja navode svoju potrebu da se ostvare kao roditelji, dok su u svesti stranaca altruističke i religijske motivacije, da usreće druge. Kako za "Novosti" objašnjava Dragan Vulević, pomoćnik ministra za rad, u Srbiji se ljudi jave uglavnom kada do određenih godina ne uspeju da biološkim načinom postanu mame i tate, ili posle nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji.

- Oni žele da zadovolje potrebu za detetom, ali i da odgovore na njegove potrebe. Strani usvojitelji već imaju svoju biološku decu, ostvarili su se na tom polju i uglavnom usvajaju četvrto ili peto dete. Karakteristično je da su to mališani sa smetnjama u razvoju, fizičkim hendikepom ili ozbiljnim zdravstvenim problemima - kaže Vulević.

Po našem zakonu, prvenstvo prilikom usvajanja imaju ljudi iz Srbije. Na put u neku od evropskih zemalja, Kanadu ili Ameriku, mogu da krenu devojčice i dečaci za koje se u razumnom roku, a to je oko godinu dana, ne nađe usvojitelj u Srbiji. Najčešće duže čekaju deca sa razvojnim problemima i Romi.

- Naši roditelji u zanemarljivo malom broju prihvataju bolesnu i romsku decu - naglašava Vulević. - Poslednjih godina pojavljuje se blagi trend tolerancije na ove razlike, ali je to još neznatno.

Najzainteresovaniji za naše devojčice i dečake već godinama unazad su Šveđani, a mnoge organizacije iz ove skandinavske zemlje sarađuju na ovom polju i sa Kinom, Korejom, Etiopijom, Rumunijom. Švedska je Srbiju ocenila pouzdanom zemljom, odakle dolaze deca sa raščišćenim porodičnim statusom i pouzdanom procedurom.

- To nazivamo opštom podobnošću deteta za usvajanje - kaže Vulević. - Znači, dete je bez roditeljskog staranja, nepoznatih roditelja, koji su ili lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. To utvrđuju centri za socijalni rad i sudovi.

Iako smo tek u decembru 2013. godine ratifikovali Hašku konvenciju o međunarodnom usvojenju, mi smo po njenim merilima postupali oduvek. Srpsko zakonodavstvo je, smatra naš sagovornik, pouzdano u ovoj oblasti i zato se stranci odlučuju za nas. U postupku se usvojitelju predoče sve karakteristike deteta, poreklo, zdravstveno stanje, razvojni potencijali, ništa ne sme da se krije.

- Samo tako on može da donese odluku da li želi baš to dete - kaže naš sagovornik. - Ako mu to ne kažete, dovodite ga u zabludu. I mi volimo da sarađujemo sa Šveđanima, zato što švedske agencije koje rade na pripremi usvojitelja, jako dobro to rade i imaju razvijene usluge podrške usvojitelju u kriznim periodima. Oni u Srbiji provedu sa detetom od 20 do 25 dana, dete ih prihvati, ali podrška kada se vrate u Švedsku je vrlo značajna, a oni to jako dobro rade.

PRECIZNA PROCEDURA

Psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik dva meseca procenjuju opštu podobnost kandidata. Procenjuju se psiho-socijalne osobine, do kojih se dolazi na osnovu intervjua sa kandidatima i poseta njihovom domaćinstvu. Razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne može biti manja od 18 godina, niti veća od 45 godina. Usvajaju se mališani od navršena tri meseca do osamnaeste godine. Posle programa pripreme za buduće usvojitelje i procene odluka o tome da li imaju opštu podobnost za usvojenje deteta, podaci o budućim usvojiteljima se unose u Jedinstveni lični registar usvojenja. I ovaj postupak traje po zakonu 60 dana.

Iako mnogi misle da naše devojčice i dečake prihvataju naši ljudi koji žive u inostranstvu, to uglavnom nije tako. Ima onih koji imaju veze, ali i onih koji nemaju. Na primer, u Kanadi imamo čoveka koji je naš poreklom, ali mu je žena Kanađanka. Ako ima više zainteresovanih usvojitelja za jedno dete, ukoliko je mešovit par, ili su u pitanju naši ljudi koji imaju strano državljanstvo, oni imaju prednost zbog kulturološkog nivoa, lakše adaptacije, jezika...

Kada dete ode u inostranstvo prati se posle adaptacije i usvojenja, koje traje oko mesec dana. To se radi direktnim kontaktom, zatim blogovima, a agencije koje su posredovale na šest meseci u Srbiju šalju izveštaje o stanju deteta, nadležni ih posećuju.

- Profesionalna sreća je kada vidite rezultat sopstvenog rada - priča naš sagovornik. - Primera radi, kada se usvoji dete sa teškim fizičkim deformitetima koje vidite posle godinu dana, a njegov oporavak je neverovatan. Ili mališan bez ekstremiteta koji pliva u bazenu, devojčica iz Zvečanske koja leži i ne pomera se ni levo ni desno, a onda nakon šest meseci pokreće i ruke i noge. Fizički napredak i pogled deteta sve vam govore.

Vulević podseća da usvojiteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, samo što su se deca pre 20 godina prihvatala potpuno i nepotpuno. Sada se koristi samo prvi model, gde usvojitelji postaju roditelji sa svim pravima i obavezama. Socijalni sistem kod nas postoji od 1953. godine, pouzdanost i stručna procedura su na veoma visokom nivou.

Izvor: Večernje novosti