Diskriminacija Srba u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je nastavljena diskriminacija Srba i Roma, objavila je organizacija Amnesti internešenel u godišnjem izveštaju za zemlje Zapadog Balkana.

Region 25.02.2015 | 15:39

Takođe se dodaje da stopa istraga i procesuiranje ratnih zločina ostaje na niskom nivou.

Srbi u Hrvatskoj i dalje se suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja u javnom sektoru i povraćaja stanarskog prava, navodi AI. 

Amnesti podseća i da je Ustavni sud u julu proglasio neustavnom peticiju za zabranu ograničenju upotrebe jezika manjina u jedinicama lokalne samuporave gde najmanje polovina populacije iz redova manjina. 

Iako se peticija odnosila na čitavu zemlju, potpisnici - grupa hrvatskih veterana, izričito je tražila zabranu upotrebe dvojezičnih tabli u Vukovaru, podseća AI. 

AI takođe navodi da mnogi Romi i dalje žive u podeljenim naseljima bez sigurnosti poseda i uz ograničen pristup osnovnim stvarima kao što su voda, struja, prevoz. 

Romska deca se suočavaju sa segregacijom u školama, a odrasli sa diskriminacijom na tržištu rata zbog koje značajno veća stopa nezaposlenosti među Romima u poređenju sa drugim etničkim grupama. 

AI navodi da je podignuta optužnica protiv jednog bivše člana hrvatskih oružanih snaga za zločine tokom operacije Oluja 1995. godine. 

U martu je oficir hrvatske vojske Božo Bačelić postao prva osoba osuđena pred nacionalnim sudovima za ratne zločine tokom operacije Oluja, a u toku su još dva procesa za zločine tokom operacija Oluja. 

Ukupno osam pripadnika hrvatskih vojnih formacija i 15 pripadnika srpskih nalazi se na sudu zbog ratnih zločina. 

Hrvatska je, kako se navodi, nastavila da odugovlači sa usvajanjem sveobuhvatnog pravnog okvira koji bi regulisali status svih civilnih žrtava rata i njihov pristup odšteti. 

U avgustu Hrvatska je potpisala regionalnu deklaraciju o nestalim licima i obavezala se da će sprovoditi mere radi rasvetljavanja sudbine 2.200 još uvek nestalih u Hrvatskoj. 

Takođe se dodaje da su prava porodice nestalih lica i dalje ugrožena zbog odsustva zakona o nestalim licima. 

U izveštaju o Makedoniji, AI navodi da se ljudska prava sve više ograničavaju, kao i da su odnosi između makedonske i albanske populacije narušeni nasilnim protestima. 

Takođe se ukazuje da makedonske vlasti nisu uspele da spreče i zaštite Rome od različitih oblika diskriminacije, te da Akcioni plan o inkluziji Roma još uvek nije primenjen. 

U izveštaju se podseća da je specijalni izvestilac UN o slobodi izražvanja u aprilu kritikovao pogoršanje situacije kada je reč o slobodi izražavanja, pluralizmu i nezavisnosti medija.