Osam otkaza za dan!

U metalskoj industriji Republike Srpske, u proseku, osam radnika dnevno gubi radno mesto! Širom zemlje preduzeća iz metalskog sektora, nekada vodećeg u zemlji, na kolenima su. Stečaj, radnici u štrajku, stala proizvodnja, vlasnici ostavili dugove i pobegli... To je današnja slika metalskog sektora u Republici Srpskoj.

Ove alarmantne podatke izneo je Tane Peulić, predsednik Granskog sindikata metalske industrije Republike Srpske, posle održanog sastanka Republičkog odbora ovog sindikata, u kompaniji “Alumina” u Zvorniku. On je poručio Vladi Republike Srpske, resornom ministarstvu i poslodavcima da je poslednji trenutak da se zaustavi dalje propadanje privrede.

- Bez privrede nema budućnosti Srpske. Svi mi u sindikatu smo opredeljeni da sve uradimo i pomognemo da privreda krene i tamo gde ima problema, jer jednostavno od proizvodnje živimo. To je jedina budućnost zaposlenih u metalskoj industiji - naglasio je Peulić.

Predsednik Sindikalne organizacije metalske industrije i rudarstva u kompaniji “Alumina”, Radenko Smiljanić, rekao je da radnici “Alumine” imaju posla, redovno primaju plate i vode uspešan socijalni dijalog sa poslodavcem. Međutim, “Alumina” je redak pozitivan primer.

- Metalska industrija je 1990. godine u BiH zapošljavala 225.000 ljudi. Sada je od te industrije ostala samo ljuštura - kaže za “Novosti” predsednik Konfederacije sindikata RS Obrad Belenzada.

On kaže da ne zna koliko tačno ljudi dnevno ostaje bez posla u ovom sektoru, jer je to teško proceniti, ali da se slobodno može reći da je stanje u metalskoj industriji katastrofalno.

-Metalski sektor faktički polako nestaje. Najnovija informacija je da je stala proizvodnja i u banjalučkom “Kosmosu”, ne radi “Unis” iz Dervente, u kojem je, istina, u petak ponovo pokrenuta proizvodnja, ali se ne zna do kada, zatim dobojski “Trudbenik”, u kojem je odnedavno takođe generalni štrajk radnika, a to su preduzeća koja su maltene srce metalskog sektora - rekao nam je Belenzada, koji se u petak nalazio u poseti “Kovnici” u Bileći, koja je, takođe, već šestu godinu u stečaju. Sa problemima se suočava i “Energoinvest - Rasklopna oprema” iz Istočnog Sarajeva. Preduzeće je pred zatvaranjem, a sve je krenulo nizbrdo 2006. godine, kad je privatizovano.

Belenzada napominje da veliki deo preduzeća ima tržište za plasman svojih proizvoda, ali da je osnovni problem u Srpskoj i celoj državi, ogroman nivo javne, budžetske potrošnje, koja bi se, prema njegovom mišljenju, morala smanjiti najmanje za 50 odsto!

- Jedino tako privreda može da prodiše - kaže Belenzada.

On ističe da su radnici u metalskom sektoru “socijalni slučajevi”, jer od prosečne plate, koja iznosi oko 350 KM, ne mogu da prehrane porodice.

Od stranih investicija, kaže, ne može i neće biti ništa, dok god sami sebi ne pomognemo, smanjimo javnu potrošnju i stvorimo bolji privredni ambijent, jer stranci dolaze zbog profita, a i sa onima koji dođu, nažalost, radnici u Srpskoj imaju loša iskustva.

- Najveći problem je nesprovođenje zakona i loš privredni ambijent. To je ključ problema. Osim toga, veliki broj vlasnika preduzeća, a među njima je i veliki broj stranaca, dogovori reprogram dugova preduzeća sa Poreskom upravom Republike Srpske, a potom pokupi novac i pobegne, ne poštujući potpisane ugovore, ostavljajući preduzeće u milionskim dugovima - napominje Belenzada.

FEDERACIJA BiH

NEŠTO bolja situacija je u metalskom sektoru u Federaciji BiH, gde još rade preduzeća u Goraždu, Konjicu, Tešnju... Ipak, mnogo je više loših primera, poput preduzeća “Gredelj-Revom” iz Tuzle kojeg je loša privatizacija dovela do propasti, potom “Livnice čelika” Tuzla, gde su radnicima ostali dužni 50 plata, bihaćka “Bira”, gde su radnici takođe završili na ulici...

NEKAD I SAD

OD nekoliko hiljada industrijskih preduzeća, koliko ih je pre rata bilo u BiH, danas ih je likvidno tek nešto više od stotinu. Prema zvaničnim podacima više od 65 odsto radne snage pre devedesetih godina dolazilo je iz proizvodnih i industrijskih grana. Danas ih je manje od 10 posto!

Izvor: Novosti