Evropu očekuje politički zemljotres

Politički zemljotres mogao bi da pogodi Evropu u 2015. godini, zaključak je istraživanja "Ekonomist intelidžens junita", piše BBC.

Svijet 21.01.2015 | 07:13

Prema istraživanju, zbog sve veće popularnosti, populističke stranke bi mogle da pobede na izborima i nateraju umerene stranke na koalicije koje bi ranije bile nezamislive.

Evropska "kriza demokratije" je jaz između elite i glasača, navodi EIJ.

U srcu evropske politike nalazi se ogromna rupa na mestu gde bi trebalo da budu velike ideje, dodaje EIJ.
Ključni faktori u ovom fenomenu su slaba izlaznost na izborima i drastičan pad broja članova u tradicionalnim partijama.

Velika Britanija, koja izlazi na izbore u maju, na pragu je potencijalno dužeg perioda političke nestabilnosti, navodi se u istraživanju.

Šansa da izbori dovedu do formiranja nestabilne vlade je mnogo veća nego obično.

Naime, predviđa se da će populistička VB Nezavisna partija (UK Independence Party -UKIP) uzeti glasove i Konzervatinoj i Laburističkoj partiji.

Ali najneposredniji politički izazov i test koji će pokazati kako se rastući populizam preslikava na uspeh na izborima je onaj koji će se desiti u Grčkoj.

Opšti izbori u Grčkoj održaće se 25. januara, nakon što parlament u decembru nije uspeo da izabere novog predsednika.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi se krajnja levica, populistička partija Siriza, mogla pojaviti kao najjača stranka.

Ukoliko se to desi i ukoliko ona napravi vladu, istraživači iz EIJ kažu da bi to pokrenulo talase širom Evropske unije koji bi bili katalizator za političke preokrete u drugim zemljama.

"Ukoliko bi Siriza došla na vlast, to bi delovalo destabilizirajuće u samoj Grčkoj, ali i u regionu. Skoro sigurno bi došlo do krize između Grčke i međunarodnih kreditora, s obzirom na to da je otpis dugova jedan od osnova njene političke platforme", navodi EIJ.

Izbori u Evropi sa potencijalno nepredvidivim rezultatima, prema istraživanju EIU, takođe, biće oni koji će se održati u Danskoj, Finskoj, Španiji, Švedskoj, Nemačkoj i Irskoj.

"Zajednički imenilac u tim zemljama jeste - uspon populističkih partija", navodi EIJ.

Istraživači smatraju da populistički pokreti pokušavaju da popune vakuum nastao između starih političkih partija i njihove tradicionalne društvene baze.

Protivljenje briselskoj upravi, imigraciji i merama štednje ključne su teme mnogih takvih stranaka, prenosi BBC analizu EIU.

Istovremeno, zajedno s porastom populističkih pokreta, poslednjih godina sve je više protesta koji se održavaju širom sveta, kažu istraživači EIJ.