Poplave, suše, ledeno doba ili – prosječna 2015.

Klima se menja i uzrokuje vremenske ekstreme, pa u narednim decenijama možemo očekivati ledene periode i intenzivne padavine.

Srbija 03.01.2015 | 08:34

Da li će nam 2015. doneti talase paklenih vrućina, hoće li nas hiljadugodišnje poplave opet pogoditi, da li nam preti ledeno doba? Možda se nekome čini da su ova pitanja – preuveličavanje ali vreme tokom 2014. pokazalo je da se ne šali.

Promena klime više nije u najavi – ona se dešava poslednjih godina, a to najbolje pokazuju ekstremni vremenski događaji koji su obeležili poslednju deceniju: tropski cikloni i snežne oluje koji parališu Ameriku, suša u Rusiji, poplave na Balkanu… I statistika pokazuje da sve veći broj ljudi u svetu strada zbog vremenskih nepogoda.

"Činjenica je da porast temperature za jedan stepen dovodi do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za šest do sedam odsto, a baš ona deluje kao gorivo za nastanak oluja, to jest intenzivnih ciklona i obilnih padavina".

"Podaci RHMZ-a govore da je srednja temperatura za Beograd u poslednjih 125 godina porasla za 1,6 stepeni Celzijusa. U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni događaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature. Od 1981. do 2012. godine zabeleženo je 325 poplava na većim rekama, od toga čak 200 tokom poslednjih 12 godina".

"Globalna temperatura je povećana za više od 0,6 stepeni Celzijusa, a u Evropi za više od jednog stepena u odnosu na predindustrijski period. U Srbiji je, u ovom periodu, bilo pet sušnih godina (2000, 2003, 2007, 2011 i 2012) i pet poplava, od kojih je poslednji talas u maju bio najveći (trodnevna suma padavina od 14–16. maja, u oblasti Loznica–Valjevo–Rudnik je prevazišla trodnevnu hiljadugodišnju sumu padavina)", objašnjava za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, rukovodilac Republičkog hidrometeorološkog zavoda i stalni predstavnik Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Zbog klimatskih promena u budućnosti na našem podneblju možemo češće očekivati kratkotrajne i veoma intenzivne padavine, ali i talase izuzetno niskih temperatura.

Globalna temperatura raste u celom svetu: prema izveštaju američke Nacionalne agencije za okean i atmosferu srednja temperatura vazduha od novembra 2013. do novembra ove godine bila je najviša tokom 133 godine praćenja.

Tome je doprineo i rekordno topli okean, naročito na severnoj hemisferi, kaže naš sagovornik. I sve to utiče na vreme, stvara ekstreme koji pogađaju celu planetu u poslednjoj deceniji.

Baš zbog toga mnogi pomalo strahuju od godine pred nama i vremenskih prilika koje nam donosi. Ali, nije sve tako crno, kažu nadležni, 2015. će biti relativno topla i prosečna godina u vremenskim događanjima, makar u najavi.

"Izuzetno niske temperature ove zime neće trajati dugo, a zimski period neće biti ekstremno hladan. Na osnovu sezonske prognoze RHMZ-a očekuje nas topliji januar (za 2-3 stepena u proseku), dok će februar i mart biti prosečni po temperaturi. Što se tiče padavina – januar i februar bi trebalo da budu vlažniji od onih koje smatramo uobičajenim", objašnjava Nikolić.

Godina za nama možda će biti najtoplija od kada traju merenja, kaže za „Politiku” Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

"Period od januara do kraja oktobra bio je najtopliji do sada, preostala su još merenja u poslednja dva meseca, ali po svemu sudeći, ako ne ponese titulu najtoplije, 2014. će biti među pet najtoplijih godina. Tendencija povećanja temperature, karakteristična za poslednju deceniju, ali i vremenski ekstremi ukazuju da se klima menja", ističe Đurđević.

A kakvo vreme nas čeka u narednim decenijama i to na celoj planeti zavisi od odnosa čoveka prema prirodi: ukoliko se zaustave emisije štetnih gasova, ima šanse i da se vremenski ekstremni događaji ublaže.

"Prema projekcijama buduće klime temperatura će nastaviti da raste i na našem podneblju, baš kao i svuda u svetu. Ali, ne može se znati da li će nam taj porast temperature u narednim dekadama doneti više padavina ili sušu", ističe Đurđević.

Izvor: Politika