"Sine, vrati mi se!"

Srđan Vasiljev (22), njegov vršnjak Nemanja Glamočak (22) i godinu dana stariji Mihajlo Šarik poginuli su u subotu, sat posle ponoći, u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Begeču kada su se vraćali s rođendanske proslave.

Srbija 08.12.2014 | 08:20

Mirjana Veličković, sestra Srđana Vasiljeva, kroz suze priča da su sva trojica bila na proslavi 23. rođendana Mihajla Šarika u kafani „Bosanac“ u Futogu. Oni su automobilom „opel vektra” u Ulici Nikole Tesle sleteli s puta i udarili u betonski električni stub. Od siline udarca automobil je potpuno smrskan.

"Sine moj rođeni, šta će majka sada bez tebe? Mišo moj dragi! Umesto da ti dolaze na svadbu, meni sada na kućnom pragu izjavljuju saučešće. Kako ću nastaviti dalje? Što si me ostavio? Vrati se, sine moj! Molim te!" jecala je Dušica, majka Mihajla Šarika.

Vozilo „opel vektra” u kom su bili mladići prebačeno je na vanredni tehnički pregled kako bi se pronašli uzroci udesa. Više detalja o tragediji znaće se i posle sudsko-medicinskih veštačenja.

Trojica nerazdvojnih prijatelja, drugova iz detinjstva, vraćala su se iz kafane „Bosanac” u Futogu gde su proslavljali Šarikov 23. rođendan. Zasad policija na zna ko je od njih trojice vozio „opel vektru”.

U kućama porodica poginulih mladića tuga. Tragične vesti su porodicama saopštene u jutarnjim satima. Bol je zavladao u domovima stradalih mladića u Ribarskoj i Partizanskoj ulici u Begeču.

Mirjana Veličković, sestra Srđana Vasiljeva, među prvima je saznala za tragediju. Odmah je krenula na mesto gde joj je brat poginuo. Međutim, kada je pristigla, nije mogla da izdrži i prijatelji su je vratili.

"Odrasli su zajedno. Otišli su da proslave Mihajlov rođendan. Bili su dobra deca", kroz suze priča sestra Mirjana i stiska fotografiju brata.

Kaže, drugoj sestri Ljiljani Vasiljev još nisu ni saopštili za smrt brata jer je trudna.

Šarik je jedno vreme radio na prekookeanskom teretnom brodu. Išao je trbuhom za kruhom.

"Majka Dušica i otac Marko ne mogu da izdrže ovu tragediju", kaže Mihajlov zet Vladan Kragić.

Nekoliko ulica dalje je i kuća Nemanje Glamočka. Odatle odjekuju jauci i plač. Njegove komšije ga opisuju kao mirnog, tihog i povučenog dečka. Dobronamernog dečka, koji je svima pomagao.

"Sinoć me je zvao da pijemo. Bio sam premoren i odbio sam ga. Tuga…" priča Nemanjin prijatelj Ivan Petrov.

Zbog ove nesreće Begeč je u bio bez struje, vode, fiksnog i signala mobilnih telefona, sve dok radnici „Elektrovojvodine“ nisu zamenuli betonski stub i prevezali eletkrovodove niskog i visokog napona.