Hrabre reforme Vlade Srbije

Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas na sastanku sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem da su reforme koje Vlada sprovodi hrabre i opravdane i da je uveren da će dati očekivane rezultate.

Srbija 05.12.2014 | 21:30

Premijer Vučić je istakao značaj strukturalnih reformi koje Vlada sprovodi u cillju poboljšanja ekonomske situacije u zemlji i stvaranja povoljnih uslova za ulaganja stranih investitora, saopšteno je iz Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade.

Tokom susreta bilo je reči o sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Izveštaju o radu UNMIK-a na Kosovu i Metohiji. Srpski premijer je izrazio očekivanje da će dijalog između Beograda i Prištine uskoro biti nastavljen.

Barozo je pohvalio nastavak procesa pomirenja, kao i doprinos Srbije miru i stabilnosti u regionu i pružio je punu podršku evropskom putu Srbije izrazivši nadu da će ona postati punopravni član evropske porodice, navedeno je u saopštenju.

Barozo je izrazio uverenje da će proces širenja Unije biti nastavljen te da će zemlje zapadnog Balkana postati članice u ne tako dalekoj budućnosti.

On je, govoreći na međunarodnoj konferenciji "Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020 - šanse partnerstva i obostrane nedoumice", u organizaciji Instituta za javnu politiku, koja se održava danas u Beogradu, kazao da današnja vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić imaju snažan mandat i kapacitet da vode zemlju u pravcu EU, na putu koji je otvoren.

Takođe je istakao da je ponosan što je, kao predsednik EK predložio Savetu EU otvaranje pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom.

I pored zamora, on je ubeđen da će se proces širenja nastaviti, jer je to u obostranom interesu.

Barozo je podvukao da je proširenje EU bio do sada veliki uspeh, poredivši Poljsku i Ukrajinu, te navodeći da statistike pokazuju da se Poljska, posle prijema, za četiri puta više razvila po pitanju prosperiteta od Kijeva.

"EU je uspela da proširi prosperitet i stabilnost", podvukao je on ističući da se Unija nije širila na Baltik, Bugarsku i Rumuniju danas ne bi imali samo jednu krizu kao što je u Ukrajini, već mnogo kriza na starom kontinentu.

Barozo je podsetio da Član 42 dokumenta EU jasno kaže da svaki kandidat ima pravo da postane član EU ako je posvećen da brani vrednosti slobode i mira, te dodao da je u Solunu dato obećanje zapadnom Balkanu.

Rekavši da danas govori isključivo u lično ime, jer više nema funkciju u EU, on je izrazio uverenje da će EU moći da primi zemlje zapadnog Balkana.

Takođe je ocenio da postoji napredak u zemljama regiona po pitanju vladavine zakona, ekonomije, ali i da postoje oblasti u kojima je potrebno više činiti.

S tim u vezi je ukazao da se slobodi štampe mora posvetiti posebna pažnja, jer nema demokratije bez slobodnih medija.

"EK ume nekada da bude veoma oštra u primedbama, ali to treba gledati kao na čvrst način pokazivanja ljudbavi. Cilj je da se zemlji pomogne na putu u EU", podvukao je Barozo.

On je rekao da poznaje Srbiju, i da je u Beogradu boravio 1989.godine, na Samitu nesvrstanih kada je čuo od nekih da će se zemlja raspasti, u šta nije mogao da veruje.

Međutim, podvukao je da se to ipak desilo zbog nacionalističkih trendova.