Zategnuta situacija sa Rusijom

Predsednik Evropskog parlamenta (EP) Martin Šulc izjavio je da sa Rusijom postoji "zategnuta situacija" koja ne sme da izmakne kontroli.

Svijet 01.12.2014 | 12:30

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir", kazao da je Rusija članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta i u obavezi je da brani međunarodno pravo i da nema slobodu da ga krši.

"Kada se tako nešto dogodi onda se mora reći: dosta je bilo, tako ne može dalje. Put ka sankcijama je bio dug, ali su na kraju bile neizbežne. Rusija je naša susedna zemlja i ne može se za jedan dan, čarobnim štapićem, promeniti. Vladimir Putin uz to ima jaku podršku stanovništva, zbog čega moramo da pronađemo "modus vivendi"", objasnio je Šulc.

On je rekao da zbog toga podržava put nemačkog šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera i da se moraju povući granice, ali istovremeno ostaviti vrata otvorena za pregovore.

Kao nemački socijaldemokrata, kako je kazao, on je za put Vilija Branta - promene kroz približavanje, jer što je demokratija bliža autoritarnom režimu ona postaje opasnija po režim.

Takođe je Šulc istakao da je Rusija u suštini partner EU i da to treba i signalizirati, ali da partnerstvo funkcioniše samo na ravnopravnoj osnovi. Na pitanje da li je uznemiren zbog Putinovog pokušaja da kreditima izradi desničarsku mrežu u Evropi on je kazao da ga raduje što su je "antigrađanski, antidemokratski i antipluralistički stav desničarsko-populističkih partija" isplivao na videlo.

"Taj "putinizam" koji je oličenje obnavljanje nacionalnih veličina naspram dekadencije zapadnog sveta nailazi na plodno tlo desničarskih populista. To me ne čudi. Međutim nervira me hladnokrvnost kojom deluju dve strane. Mora se građanima u našim zemljama reći da te osobe trenutno pokazuju svoje pravo lice. Gospođa Mari Le Pen ne želi nikakve demokratske strukture, ona želi autoriratnu državu. Ko glasa za tu stranku dobija putinizam", podvukao je šef EP.

Što se EU tiče Šulc je naglasio da je ona bila višedecenijsko obećanje poboljšanja uslova života za sve građane. "To obećanje i dalje postoji, ali se ne poštuje. Mladim ljudima EU ne nudi više stabilnosti i bezbednosti, već nudi deregulisana tržišta i poludele banke, koje spekulišu i rasipaju narodnu imovinu", podvukao je on.

Šulc je istakao da EP puno toga čini da deluje protiv toga, kao što je nametanje bankarske unije, da reguliše da ulagači i vlasnici banaka snose odgovornost za preuzete rizike, a ne kao do sada poreski obveznici.

"Međutim, začuđujuće te mere za rešenje krize nikada ne prolaze, ali zato prodire kriza, što me zabrinjava", kazao je predsednik EP.

Kada je reč o investicionom planu predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera sa 315 milijardi evra Šulc je rekao da se radi o ogromnoj brojki, koja nije dovoljna, već samo početak, za promenu kursa, koji je potreban.

"Do sada smo u Evropi vodili ekonomsko-teoretske debate. Pitanje je da li ispravna teza da održiva konsolidacija budžeta vodi ka vraćanju poverenja investitora. To je teza koju zastupa nemačka kancelarka Angela Merkel. Odgovor je "ne". Zbog toga je Junkerov plan da postoji novac, koji nije namenjen za spekulacije, već realnu privredu", objasnio je on.