Britanci bi da učestvuju u privatizaciji Telekoma

Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž izjavio je u intervju Tanjugu da su britanski eksperti veoma raspoloženi da budu konsultantni prilikom prodaje Telekoma, ali nije isključio ni mogućnost da britanski ulagači budu i potencijalni investitori.

Srbija 27.11.2014 | 15:39

“Dobra je ideja vlade da se privatizuje Telekom i britanski eksperti bi rado pomogli vladi da budu sigurni da je taj proces završen u korist Srbije, bez obzira kako želite da prodate, da li sve ođednom, ili deo”, istakao je on i dodao da bi eksperti dali najbolje savete u smislu cene koja se može dobiti i propisa koji se moraju izmeniti kako bi investitori došli.

Upitan da pojasni da li to znači da je Velika Britanija više zainteresovana da u tom procesu bude konsultant nego investitor, on je rekao da je moguća i druga opcija.

“Britanska mobilna telefonija je jaka. Vodafon je jedna velika britanska kompanija i bilo bi logično da u tom slučaju to budu oni, samo nemam saznanja o tome da li su zainteresovani za tu kupovinu ili nisu. Ima mnogo kompanija koje su potencijalni kupci državne imovine u Srbiji ako su uslovi korektni”, naveo je on.

Džadž je istakao da postoji izvestan broj investitora u oblasti građevinarstva koji su zainteresovani za projekte u Beogradu, ali i ukazao da Vlada mora da da dobre uslove kako bi privukla novac.

Upitan kako strani investitori gledaju na hapšenja velikih biznismena u Srbiji, osumnjičenih za malverzacije, utaju poreza i slična krivična dela, on je rekao da je to jako dobar signal za strane investitore, jer oni ne vole kada je zemlja korumpirana.

“Ključ svake zemlje je vladavina prava. Ne znamo da li su uhapšeni krivi ili nevini. Ako su krivi, vlada je u pravu što je krenula u hapšenja jer korupcija destabilizuje čitavu ekonomiju”, naveo je predsednik Britansko-srpske privredne komore.

Zemljama u tranziciji, kako je naveo, nije dovoljna jedna godina da bi izašle na kraj sa korupcijom, ali da bi za pet godina taj problem prilično mogao da se reši.On je ocenio da se ova vlada veoma trudi da sprovede reforme, ali da pravi efekti još ne mogu da dođu do izražaja jer je kratak period njenog mandata.

“Bilo je značajnih koraka, poput odluke da se privatizuje vise od 500 preduzeća u restrukturiranju, to je dobar korak. Koliko sam razumeo, za oko 400 kompanija su stigla pisma o zainteresovanosti, što je odlično”, rekao je on.

Džadž je ocenio da investitori pozitivno gledaju i na sporazum sa MMF-om, jer ovaj aranžman garantuje finansijsku stabilnost tako što se zahteva od Vlade da preduzme određene korake kako bi ostvarila uštede.

On ocenjuje da britanski investitori, poput Britiš Amerikan Tobaka u Srbiji posluju dobro, uprkos tome što je politička i ekonomska situacija u poslednjih nekoliko godina bila teška.

Mnoge kompanije kada razmišljaju da ulože u neku zemlju, prema njegovim rečima, gledaju u izveštaj Svetske banke “Duing biznis” koji rangira 189 zemalja, a na kome je Srbija otprilike na polovini liste.

“Vlada je vrlo svesna toga, o tome smo pričali i oni znaju i pokušavaju da kroz zakonske izmene unaprede te stavke, poput izdavanja građevinskih dozvola, ali ovo jesu u neku ruku prepreke, jer kompanija koja želi da investira gledaće u mnoge zemlje gde bi mogli da otvore predstavništvo, fabriku..”, kategoričan je ovaj sagovornik koji ističe da kod investitora nema manjka novca.

Jednu od prednosti Srbije kao investicione destinacije, Džadž navodi niske troškove rada.Upitan ima li načina da radnici u Srbiji budu dobro plaćeni, a da istovremeno zemlja bude atraktvina za investitore, on kaže da je odgovor u ekonomskom rastu.

“Kada je rast jedan odsto, potrebno je 70 godina da se duplira bogatstvo. A ako je 5 odsto potrebno je 14 godina da se duplira, manje od jedne generacije. Zemlja sa resursima koje ima Srbija, ako se dobro organizuje može da se pokrene u tom smeru. Tako i radnici imaju veće koristi”, izjavio je on.

Vizni sistem koji postoji između Srbije i Britanije otežava prema njegovim rečima poslovnu saradnju.

“Srbija je posebno oštećena ovakvim viznim režimom jer se odluke o izdavanju vize ne donose u Beogradu već u Poljskoj. To jeste nezgodna stvar, i ne može se braniti iz ugla biznisa. Mnogo je politike prisutno”; istakao je on.

Upitan da li je već srpskim firmama stavljeno na raspolaganje oko 100 miliona evra o čemu se govorilo u javnosti kada je izabran za šerifa londonskog Sitija, on je rekao da je srpskim firmama teško da dođu do novca jer ih banke nerado kreditiraju.

“Koncept je da prikupimo oko 100 miliona evra u Londonu, pa da imamo ovde grupu koja može da iskoristi taj novac i da ga plasira kompanijama koje bi mogle da budu uspešne i koje žele da se šire. Međutim, teško je srpskim firmama da dođu do novca jer ih banke nerado kreditiraju”, istakao je Džadž.