Ojadili Srbiju za milijardu evra?

Kada se saberu najveće optužnice protiv srpskih biznismena i podaci iz predistraga, ispada da su država, firme i banke oštećene za milijardu evra, pišu Novosti.

Srbija 24.11.2014 | 10:00

Samo trojica biznismena koji su ovih dana u centru pažnje javnosti, a koje zovu „"braća po kreditima bez pokrića“, Goran Perčević ("Interkomerc“), Miroslav Bogićević ("Farmakom“) i Željko Žunić ("Beohemija“), duguju bankama, ali i državi, na ime poreza, više stotina miliona evra. Na kolena su, prema prvim informacijama, bacili Univerzal banku, Agrobanku, Srpsku banku, ali i Dunav banku. Na ovaj način gotovo su mogli da uruše srpski bankarski sistem.

Klupko malverzacija polako je počelo da se odmotava prošlog vikenda hapšenjem Perčevića, za početak zbog 34 zajma bez pokrića, ukupne vrednosti 1,4 milijarde dinara, uzetih od Univerzal banke. Predistraga je u toku kada je reč o Bogićeviću i Žuniću, i uskoro bi mogla da se završi. Ova tri imena pojavljuju se u gotovo svakoj banci koja je bila ili jeste u državnom vlasništvu. I sam premijer Vučić rekao je da ovakve mahinacije nisu mogle da prođu bez određenih političkih zaleđina.

Modus za pljačkanje bio je u svakoj banci isti. Uzimani su višemilionski krediti, a kao zalog su, čak i više puta zaredom, davane iste parcele, hangari, poslovne zgrade, jalovina, pa čak i roba. Gotovo zvuči neverovatno da je Perčević za neke kredite garantovao suhomesnatim proizvodima čija je vrednost bila daleko ispod uzetog kredita, a dešavalo se i da novim zajmovima garantuju vraćanje starih kroz produženje roka dospeća.

Ovoj trojki "društvo pravi“ i biznismen Dragan Đurić, vlasnik "Zekstre“ i "Veterinarskog zavoda Zemun“, koji, prema poslednjim informacijama, bankama duguje najmanje 50 miliona evra!
Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti vlasnika "Delta holdinga“ i njegovog sina Marka Miškovića, kao i Đuraškovića, vlasnika "Nibens grupe“, i osmoro njihovih saradnika, zbog sumnje da su mahinacijama oštetili putarska preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara. Njima se na teret stavlja zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja, za šta je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.
Sekulić, vlasnik "Habitfarma", zbog lošeg zdravstvenog stanja izbegao je krivičnu odgovornost, zbog čega je pušten iz pritvora, da bi letos i preminuo. Tužilaštvo za organizovani kriminal optužnicom je obuhvatilo 21 osobu za mahinacije u aferi "Agrobanka" i pribavljanje koristi za više od 5,7 milijardi dinara. Na optužnici se, osim nekadašnjeg predsednika Izvršnog odbora Agrobanke Dušana Antonića, našlo još 20 osumnjičenih za nepravilnosti u vezi sa odobravanjem kredita i bankarskih garancija. Za Sekulića se znalo da samo tri njegove firme Agrobanci duguju više od 20 miliona evra. Ona za nenaplaćene kredite nije aktivirala hipoteku, već je postajala vlasnik nekretnina, čija vrednost nije pokrivala dug.
Tužilaštvo za organizovani kriminal obuhvatilo je optužnicom bivšeg generalnog direktora "Galenike“ Nenada Ognjenovića i još devetoro osumnjičenih za nanošenje štete tom preduzeću u iznosu većem od 900 miliona dinara. Na optužnici je i nekadašnji direktor "Velefarma“ Dragoljub Vučićević, kao i sada već pokojni direktor "Farmatrejda“ Lale Sekulić.

Ognjenoviću, Vučićeviću i Sekuliću stavlja se na teret da su od 2008. do kraja 2009. godine, iskorišćavanjem svojih položaja odgovornog lica i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, pribavili protivpravnu imovinsku korist preduzeću "Farmatrejd“ sa Maršalskih ostrva od 4.990.000 evra i pričinili štetu "Galenici“ od 5.224.383 evra.

Među okrivljenima su i suvlasnik umetničke livnice "Jeremić“ Miodrag Jeremić, preduzetnik iz Vrnjačke Banje Dragan Pavlović i vlasnik "Unihemkoma“ iz Novog Sada Željko Jovović.
Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće "Ces Mekon“, optužen je kao rukovodilac i koordinator konsultantskog tima HIP-a "Azotara“ u restrukturiranju, za produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u podstrekavanju, a u vezi sa prodajom regresiranih mineralnih đubriva od jula 2009. do avgusta 2011. suprotno uredbama Vlade Srbije. Bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin optužen je istom prilikom za zloupotrebu službenog položaja. Među optuženima su i bivši rukovodioci u "Azotari“, pojedinci iz državnih poljoprivrednih preduzeća, kao i izvestan broj vlasnika i direktora u privatnim agro-firmama. Oni su okrivljeni da su zloupotrebama "Azotaru“ oštetili za oko 25 miliona evra.
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu u slučaju Razvojna banka Vojvodine protiv šestoro osumnjičenih u vezi sa pojedinim kreditnim plasmanima te banke koji su od 2. jula 2010. do 8. oktobra 2012. odobreni bez odgovarajućih sredstava obezbeđenja poslovnim sistemima "Borovica“ iz Rume i "Unihemkom“ Željka Jovovića iz Novog Sada. Postupak u odnosu na Borovicu obuhvata 28 kredita i 16 bankarskih garancija koje je RBV odobrila pojedinim firmama u njegovom poslovnom sistemu, a reč je o kreditnim linijama u ukupnom iznosu od oko dve milijarde i 740 miliona dinara. Istraga u odnosu Jovovića je obuhvatila pet kredita i jednu bankarsku garanciju u ukupnom iznosu od oko 800 miliona dinara.

Srbija je samo od početka 2013. do polovine ove godine "očerupana“ za najmanje 217 milijardi dinara, na koliko je MUP procenio imovinsku štetu koju je država pretrpela od privrednog kriminala. Tome treba dodati i zloupotrebe sa akciznom robom zbog kojih gubitak dodatno raste, kažu u policiji, za 120 miliona dinara.

Međutim, ako se sumiraju "rezultati“ srpskih tajkuna i tajkunčića od 2000. naovamo, procenjena šteta, prema istražnim organima, premašuje 100 milijardi evra! Radilo se sve i svašta: od pljačkaških privatizacija, preko zloupotreba sa javnim nabakama i povoljnih državnih kredita, pustošenja robnih rezervi, urušavanja banaka, do uništavanja društvenih preduzeća zbog atraktivnih lokacija i utaje poreza.

Samo u privatizacijama poljoprivrednih kombinata Srbija je oštećena za milijarde evra. Na meti su bili: "Agrokombinat“ u Subotici, "Zobnatica“, poljoprivredno preduzeće i zadruge u Feketiću, Lovćencu, Kikindi, Odžacima, Ratkovu, Miletićevu, Brestovcu, Zmajevu, Bačkom Dobrom Polju, Titelu, „Agroruma“... Agencija za privatizaciju je odredila da predmet prodaje ne sme da bude poljoprivredno zemljište, ali je u nekim kombinatima, posle smišljenih stečaja, zemlja prebacivana na privatna lica.

Ipak, najveće pljačke bile su u vezi sa privatizacijom, od kojih je trećina u međuvremenu poništena. Gro kupljenih firmi tavori, a radnici ne dobijaju plate, dok vlasnici čekaju da istekne zakonski rok da izvrše konverziju zemljišta. Procene su da je iz Srbije izneto najmanje 10 milijardi evra iz privatizacione pljačke. Država je od privatizacije prihodovala jedva tri milijarde evra.

Izvor: Večernje novosti