Teniske 90-te su ponovo u modi!

Đoković i Federer slove za najveće favorite na završnom turniru sezone u Londonu, a njihov rivalitet samo će nastaviti onaj koji su tokom karijera gajili Boris Beker i Stefan Edberg. Sadašnji treneri dvojice velikana ATP tura... Kao i nekad, tu su i Majkl Čeng, Goran Ivanišević...

Tenis 07.11.2014 | 19:45

Istinske veličine traju. Tenis nije izuzetak, pa će završni turnir sezone u Londonu na neki način predstavljati i svojevrsan put kroz vreme, pošto ćemo pored trenutno osmorice najboljih igrača na planeti u 02 areni moći da gledamo i legende belog sporta. U prvom planu Novak Đoković, Rodžer Federer, Sten Vavrinka, Endi Marej, Kei Nišikori, Tomaš Berdih, Marin Čilić i Miloš Raonić... U njihovoj senci ljudi zbog kojih su barem neki od prvopomenute osmorice verovatno i počeli da mašu reketom.

Najveću pažnju svakako će privući treneri dvojice najvećih favorita za podianje pehara u Londonu. U jednom ćošku Đoković i Boris Beker, 11 puta učesnik završnog turnira sezone, osmostruki finalista i trostruki šampion, na drugom kraju ringa Federer sa Stefanom Edbergom, prvakom iz 1989. i devetostrukim takmičarom na istom turnriru.

Tokom igračkih dana Beker i Edberg su više od decenije bili ljuti rivali na terenu i čak 35 puta su odmerili snage, a Nemac može da se podiči da je iz tih duela izašao kao pobednik – 25:10 u dobijenim mečevima. Sada je vreme da se ponovo "porvaju", ali u ulogama trenera igrača iza kojih je već sada "veći" rivalitet, barem statistički gledano. Odigrali su naime - jedan meč više. Federer trenutno vodi u međusobnim okršajima sa srpskim asom (19:17), ali ako ga Đoković savlada u Londonu prići će mu na jedan razlike.

A nema sumnje da bi i Beker jedva dočekao da Edbergu ponovo natrlja poraz na nos i kaže mu: "Da, da - ja sam najbolji!"

Ali neće samo Beker i Edberg predstavljati "staru školu" u britanskoj prestonici.

Miloš Raonić je do četvrtfinala Rolan Garosa i polufinala Vimbldona stigao uz pomoć Ivana Ljubičića, koji je dva puta igrao na takozvanim "finalima ATP tura". Marin Čilić je do pehara na Ju-Es Openu stigao pod tutorstvom Gorana Ivaniševića, petostrukog učesnika završnog turnira sezone, Nišikori je u Njujorku zaustavljen tek u finalu, a pitanje je da li bi do svog prvog grend slem meča za titulu stigao da nije bilo Majkla Čenga, čoveka koji je sedam puta obezbedio mesto u okršajima osam najboljih na planeti, a 1995. stigao i do – Borisa Bekera. Izgubio je u finalu.

Vavrinka je udružio snage sa Magnusom Normanom, koji je finale sezone igrao 2000. godine. Što se tiče Mareja, Ameli Morezmo možda nije baš oličenje ATP tura, ali teško da postoji neko iz sveta tenisa ko nije čuo za trostruku učesnicu završnih turnira u ženskoj konkurenciji, trostruku finalistkinju i šampionku iz 2005.

Doduše, ostaje mali žal zbog toga što je Marej ranije ove godine raskinuo saradnju sa Ivanom Lendlom, osmostrukim grend slem šampionom i petostrukim učesnikom ATP finala. Tek da podsetimo, Lendl je u šest okršaja sa Ivaniševićem slavio pet puta, Čenga je dobio pet puta u sedam mečeva, dok je u susretima sa Edbergom prštalo do daske – 14:13 u koris Šveđanina.

Ali i ovako će biti materijala da se oni stariji prisete "dobrih dana".

Iz šablona iskače samo Tomaš Berdih, koji od 2009. radi sa Tomašom Krupom, takođe bivšim teniserom, ali san i izbliza tako jakim pedigreom.