Stomaku su potrebne dobre bakterije

Kada se naruši crevna flora, organizmu treba pomoći. Promena ishrane, kao i upotreba antibiotika mogu da oslabe odbrambenu moć u digestivnom traktu i izazovu brojne tegobe

Zdravlje 06.10.2014 | 08:38
Stomaku su potrebne dobre bakterije

KADA stanete na vagu, od ukupne telesne mase oduzmite kilogram jer toliko teže mikroorganizmi koji normalno naseljavaju ljudski organizam. Procenjuje se da u svakom pojedincu ima 100.000 miliona mikroorganizama, najviše bakterija, ali i virusa i gljivica, a najveći broj se nalazi u digestivnom traktu. Njihov zadatak je da pomažu pri varenju hrane, i da održavaju balans između "dobrih" i "loših" bakterija u crevnoj flori i time jačaju odbrambeni sistem.

U slučaju kada se sredina u crevima promeni i prevladaju jedni ili drugi mikroorganizmi, mogu da nastanu brojne tegobe, ali i bolesti digestivnog trakta. Recimo, nekada je dovoljno da se promeni način ishrane da bi se smanjio nivo probiotskih bakterija koje su dobre i povoljno utiču na zdravlje organizma. Takođe i uzimanje antibiotika može da poremeti crevnu floru. I u jednom i u drugom slučaju neophodno je uzeti dodatne probiotske bakterije kako bi se odnos u crevima vratio u normalu.

Probiotici imaju pozitivan efekat kod brojnih bolesti, stomačnih tegoba, akutnih i antibioticima izazvanih dijareja, sindroma iritabilnog creva, jačanja imuniteta, spečavanja pojava alergija. Efikasnost zavisi od sastava bakterija u probiticima, koji su sojevi zastupljeni, kako se kombinuju, i koliko ih se stavlja u svaku kapsulu. Naime, da bi probiotski preparat bio efikasan u svakoj kapusli mora da ima milijardu bakterija, i više. Broj i kombinacija bakterija moraju da pišu na svakom pakovanju probiotika.

- Probiotici su veoma korisni i kod dijareja koje su posledica infekcija rota virusima u dečjem uzrastu - objasnio je profesor dr Srđan Đuranović, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije povodom obeležavanja Svetskog dana digestivnog zdravlja. - U neonatalnom dobu se na ovaj način skraćuje period bolesti za jedan do tri dana, a dolazi i do povećanog lučenja imunoglobulina A.

Dobar probiotik, naglašava dr Đuranović, mora da ima humano poreklo, nepatogene karakteristike i izvanredan bezbednosan profil. Naime, nije dobro kada se miksuje veliki broj probiotskih sojeva, optimalno je da u kombinaciji budu tri do četiri soja.

- Važno je da kapsule budu gastrorezistentne da mogu da prođu kiselu sredinu želuca, prisustvo žučnih soli, da se vezuju za epitel creva i da svoju punu aktivnost dožive u dvanaestopalačnom, tankom i debelom crevu - kaže dr Đuranović. - Najčešći sojevi koji se nalaze u ovim preparatima su laktobacilus i bifidobakterija, a saharomices bulardi ima odlične rezultate u lečenju sa antibioticima udruženih dijareja, posebno kada je reč o bakteriji klostridijum dificile.

PRAVA DOZA
Kada se probiotici piju zbog prevencije dijareje izazvane antibioticima, trebalo bi da počnu da se uzimaju istog dana, ali dva sata nakon antibiotika. Ukoliko se uzimaju kao prevencija proliva na putovanju preporučuje se da se sa zaštitom počne pet dana pre putovanja, nastavi tokom puta i sa povratkom kući prestane uzimanje probiotika. Tokom ovog tretmana treba da se uzima po jedna kapsula na dan. Verovatnoća je da će 30 do 40 odsto ljudi koji idu na putovanje dobiti proliv, a probiotici smanjuju ovaj rizik čak za 50 odsto.

Komentari / 0

Ostavite komentar