Kosovo i BiH prednjače sa džihadistima

Nemački list "Zidojče cajtung" navodi danas da Kosovo, odakle je u ratovima na Bliskom istoku poginulo već više od 40 ljudi, i Bosna sa više od 30 poginulih, prednjače u regrutaciji džihadista sa Balkana i ističe da se u Srbiji preduzimaju mere, koje predviđaju i desetogodišnju robiju, kako bi se islamskim grupama otežala i sprečila regrutacija boraca.

Bosna i Hercegovina 06.10.2014 | 07:51

Nemački list piše da, "kao i u drugim siromašnim balkanskim zemljama sa visokom stopom nezaposlenih, i na Kosovu raste uticaj radikalnih snaga" i da je, prema procenama kosovske bezbednosne službe i američke CIA, u ratovima na Bliskom istoku bilo 150 ljudi sa Kosova.

List navodi da je, pored 150 ljudi sa Kosova, reč i o 140 osoba iz Albanije, 30 iz Crne Gore i 20 iz Makedonije.

"Balkan je, pored zapadnih zemalja sa brojnom muslimanskom manjinom, kao što su Francuska, Belgija i Engleska, postao jedan od glavnih oblasti za regrutaciju u Evropi boraca za Islamsku državu (ID) i druge radikalne grupe", piše list, navodeći kao primer Bosnu, u kojoj živi 40 odsto muslimana.

"U toj zemlji, sa 40 odsto muslimana, postoji još od vremena bosanskog rata, početkom devedesetih godina prošlog veka, veza sa radikalnim islamom. Tada su došli muslimani iz celog sveta da bi svojoj braći po veri pomagali u borbi protiv Srba. Proteklih godina su se islamske fondacije, često sa saudijskim novcem, pojačano angažovale u Bosni. Neka sela, kao što je Gornja Maoča, važe za islamsku tvrđavu", piše Zidojče Cajtung.

List navodi da je bosanska policija, pre nekoliko godina, procenjivala broj radikalnih islamista na više od 3.000 ljudi i da je početkom septembra sigurnosna služba BiH saopštila da postoje indicije da je do 340 bosanskih islamista bilo u ID ili drugim radikalnim grupama u Siriji ili Iraku. 

Više od 30 njih je poginulo, prenosi list.

Ukazujući da je na Bliskom istoku više od 40 kosovskih Albanaca izgubilo život u ratovima, list piše da su kosovske vlasti u avgustu i septembru u raciji uhapsile oko dvanaestak navodnih veterana ID i agitatora, kao i 15 islamista, osumnjičenih za terorizam, kršenje ustava i potpaljivanje religiozne mržnje.

Među uhapšenim su i Fuad Ramići, vođa islamske partije Lisba, kao i 12 imama, među njima i prištinski imam Shefćet Krasnići, a ta akcija naišla je na podršku američke vlade, podseća ZC i piše da, međutim, neki posmatrači na ceo taj slučaj gledaju sa skepsom, jer se "predsednik kosovske vlade Hašim Tači i njegova partija DPK godinama nisu tako loše razumeli sa islamistima".

List podseća da je Apelacioni sud Kosova doneo odluku o oslobađanju 11 od 15 uhapšenih i da su, takođe i u Bosni, oni koji su bili uhapšeni, već oslobođeni.

"Muslimani iz Evrope ubijaju i umiru za ID. Mnogi od njih dolaze iz Bosne, Srbije i Kosova. Vlade odgovaraju talasom hapšenja, takođe i protiv imama", piše ZC.

"Čak su i građani Srbije, koja je pretežno nastanjena pravoslavcima, išli na Bliski istok", piše ZC i ukazuje da je, u najmanju ruku, nekoliko mladih muškaraca iz Novog Pazara, sudeći prema izjavama očajnih roditelja, proteklih godina išlo na Bliski istok.

Ovaj nemački list objašnjava da u Sandžaku živi muslimanska manjina i da je tamo jedan poziv na Fejsbuku izazvao pažnju - reč je o pozivu, kako se kaže, da muslimani u Novom Pazaru osnuju mudžahedinsku armiju, da bi branili region od srpskih nacionalista.

Prema navodima lista, srpski nacionalisti kritikuju već nekoliko godina rastuću javnu ulogu islama u Novom Pazaru i poziv je bio reakcija na komentar jednog srpskog nacionaliste.

List navodi da Srbija, kao i druge balkanske zemlje, želi u sledećim sedmicama da pooštri svoj Krivični zakon, kako bi islamskim grupama otežala regrutaciju boraca, uz zatvorski kaznu prekršiocima i do 10 godina.

Slične zakone imaju i Bosna i Makedonija, a Albanija, Kosovo i Crna Gora pripremaju te akte, navodi list i piše da je, prema procenama tajnih službi i londonskog Centra za studije o radikalizaciji, više stotina islamista iz ovog regiona bilo u ID i sličnim grupama u ratu.

Kada je reč o Makedoniji, list navodi da je predsednik te države Georgi Ivanov krajem septembra iskoristio svoj govor u Ujedinjenim nacijama da pozove Evropsku uniju i NATO da što pre prime njegovu zemlju, jer u protivnom postoji opasnost da radikalni islamisti ispune "vakuum" na Balkanu.