Dvije fotelje želi 488 kandidata!

Na listama političkih partija za oktobarske izbore ponovo se nalazi 488 kandidata od ukupno 794 osobe, koliko ih je bilo na funkcijama tokom proteklog mandata.

Bosna i Hercegovina 25.09.2014 | 15:54

Kada se uzmu u obzir samo tri najveće stranke na nivou BiH - SDP, SDA i SNSD, svaki peti kandidat na njihovim listama već je bio na nekoj funkciji u protekle četiri godine, što nedvosmisleno pokazuje da se u BiH stvorila posebna kasta političara kojima je obavljanje visokih funkcija postalo profesija. Pri tome, poseban problem predstavlja to što se u ovoj kasti nalazi veliki broj rukovodećih državnih službenika na svim nivoima vlasti, od kantona, preko entiteta, do nivoa BiH, koji prilikom kandidature krše niz zakona.

Naime, Zakon o državnoj službi BiH kaže da su "rukovodeći državni službenici u slučaju potvrđivanja kandidature za izbornu funkciju dužni da podnesu ostavku na mesto u državnoj službi", ali u javnosti nije zabeležena nijedna ostavka bilo kojeg rukovodećeg državnog službenika."Transparensi internešnel BiH" pozvao je pre nekoliko dana rukovodeće državne službenike koji se nalaze na kandidatskim listama da u skladu sa zakonom podnesu ostavke na pozicije na kojima se trenutno nalaze, ali niko od njih to do sada nije učinio.

Uprkos tome što su zakonom predviđene i novčane kazne od 2.000 do 5.000 KM za one koji ne podnesu ostavku na radno mesto u državnoj službi nakon što je potvrđena njihova kandidatura, niko od rukovodećih državnih službenika ne obazire se ni na zakon, niti na predviđene kazne.

Transparensi internešnel BiH navodi da će u narednom periodu pratiti da li su ispoštovane navedene zakonske odredbe i upozorava da će sva eventualna odstupanja prijaviti nadležnim institucijama, apelujući na kandidate na koje se ove odredbe primenjuju da sami postupe po zakonu i podnesu ostavke.

Slučaj državnih službenika predstavlja još jedan dokaz neusklađenosti pravnih propisa kada je reč o izborima, jer nije precizno definisano koji zakon je preči i koji zakon tretira ovaj problem, odnosno da li Izborni zakon ili Zakon o državnoj službi BiH.

Među rukovodeće državne službenike na nivou BiH ubrajaju se sekretari i sekretari sa posebnim zadatkom, te pomoćnici ministara i direktora, kao i glavni inspektori zajedničkih institucija. Kada je reč o RS, status rukovodećih državnih službenika imaju pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, rukovodioci republičkih uprava i republičkih upravnih organizacija, kao i njihovi zamenici i pomoćnici te glavni republički inspektori.Slično je i u Federaciji BiH, pa taj status imaju rukovodioci samostalnih uprava i ustanova, zatim pomoćnici rukovodilaca organa državne službe i sekretari tih organa, potom rukovodioci uprava i ustanova koje se nalaze u sastavu ministarstava te glavni federalni inspektori, a isti status imaju i službenici u upravama i ustanovama na kantonalnom nivou.

Portparolka Centralne izborne komisije BiH Maksida Pirić kaže da se državni službenici, prema odredbama Izbornog zakona BiH, mogu kandidovati za izbornu funkciju ako prethodno podnesu ostavku ili postupe po zakonima koji regulišu njihov status, ističući da su "državni službenici u slučaju kandidature dužni da regulišu svoj status".

- CIK BiH postupa po Izbornom zakonu, po kojem kandidati u obrascu za prijavu kandidature potpisuju i potvrđuju da su regulisali svoj status. Ukoliko se utvrdi da nisu to učinili, CIK BiH ima mogućnost da im ne dodeli mandat - kaže Pirićeva.