Drobnjak: Najljepše mi je bilo 2001.

''Možda ne bih svojevremeno prihvatio ponudu Taukeramike i vratio se u Evropu, nego bih ostao u NBA ligi'', ističe nekadašnji as.

Košarka 27.07.2014 | 17:25

Nekadašnji košarkaški reprezenattivac i miljenik Partizanovih navijača, Predrag Drobnjak (38), gostovao je u redovnoj rubiri MOZZART Sporta ''Moja priča'' i tom prilikom govorio o detaljima iz života i karijere koji su javnosti manje poznati.

Div iz Bijelog Polja, kako su ga zvali zbog visine od 211 centimetara imao je bogatu karijeru u dva mandata među crno-belim, ali i u NBA ligi (Sijetl, Klipersi, Atlanta), igrao je u Španiji i Turskoj, a pamtimo ga i po doprinosu osvajanja zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima 1998. i 2002, kao i Evropskog prvenstva 2001, za koje kaže da mu je najdraže u karijeri.

Na sve konstatacije, poput drugih gostiju u rubrici Moja priča, odgovarao je u prvom licu.

Shvatio sam da sam postao igrač kada...
''Nisam nikada pravio precizne planove u karijeri i striktno ih se pridržavao, štiklirajući stavku po stavku, pa ne bih mogao da se setim momenta kada sam pomislio – to je to. Verovatno se radi o prvoj sezoni s Partizanom u Evroligi posle sankcija. Danas igraš domaće utakmice, a sutra si na crti jednoj Barseloni, Kinderu, Olimpijakosu... Strašan prelaz! Još veći sam napravio transferom u Efes Pilsen. Čini mi se da sam tek tada počeo sebe da doživljavam kao profesionalnog košarkaša. Sport je prestao da mi bude samo velika ljubav i strast''.

Najponosniji u karijeri sam bio...
''Neću reći najponosniji, jer nije to taj osećaj, već najsrećniji ili možda kompletno zadovoljan sam bio na kraju Evropskog prvenstva u Istanbulu 2001. Zbog osvojene titule, načina na koji smo došli do nje, činjenice da smo u finalu dobili domaćina, neverovatnog ambijenta u krcatoj dvorani.... Uvek mi je bilo lepo u koži reprezentativca, ali te noći u Turskoj više nego ikada''.

Hteo sam da ostavim košarku kada...
''Povukao sam se s parketa tek kada sam to morao. Da se košarka igra samo glavom, da su za to dovoljni samo želja i volja, doživotno bih se bavio njome. Ali telo ima limite. Kada mi je ono signaliziralo da je došlo vreme za stavljanje tačke, nije više billo mesta zarezima. Pre toga mi nikada ništa nije bilo mrsko da bih batalio ono što toliko volim''.

Da sam mogao da promenim nešto u svojoj igri, promenio bih...
''Igra mi je bila taman kakva je trebalo da bude ili, bolje rečeno, kakva je mogla da bude. Imao sam ja još svakojakih ideja i želja, ali nisu bile realne. Znam i ja da bi bilo sjajno da sam bio, na primer, još metar viši u skoku, ali to jednostavno nije bilo izvodljivo. Ne žalim se, dobro sam prošao''.

Da mogu da vratim vreme...
''Možda ne bih svojevremeno prihvatio ponudu Taukeramike i vratio se u Evropu, nego bih ostao u NBA ligi''.

Četiri reči koje govore sve o meni...
''E ovo vam je najkomplikovanije pitanje. Ne bih da preteram u samokritici, a nije mi ni manir da hvalim samog sebe. Zato ću umesto četiri reči navesti jednu. Onu koju najčešće čujem od drugih. Nema ko mi nije rekao da na prvi pogled delujem kao nepristupačna osoba. Pa i na drugi, treći... A u stvari sam otvoren i društven. Samo nisam od onih što su sa svima „dobri“.