Sprem’te se, sprem’te, dužnici

Približavanje Srbije EU donosi preuzimanje imovine preduzeća, državnih banaka i građana.

Premijer Aleksandar Vučić najavio je stvaranje Fonda za nenaplative kredite, a NBS to podržava. Udruženja banaka Srbije traži da se u taj kotao ubace i građani, dužnici banaka.

Isto su tražili Svetska banka, MMF i Nemci. Za to vreme, Nemačka u Srbiji obučava uterivače dugova. Njihova a svetska platforma za uterivanje kojom upravlja mlađano Bugarče — čeka približavanje Srbije EU tj. smanjenje zaštite dužnika. Američki KKR fond već preuzima po Srbiji.

Pogledajmo stvar iza kulisa.

Banka vas namerno zarobljava

Običan Srbin mora naučiti neke jednostavne istine. Ako isključimo prevare, koje nisu moguće bez pomagača iz same banke, većina nenaplativih kredita nastaje tako što se bitno pogoršaju uslovi poslovanja dužnika i tako umanje mogućnost povraćaja kredita.

Ali... Vrlo često same banke pogoršavaju uslove vraćanja kredita svojim klijentima. Poslujući samoživo sve dok finansijski klijenta ne iscrpe. Prevare i otimačina od strane banaka pomoću veštački povećanih kamatnih stopa dešavaju se kako na svetskom (LIBOR), tako na evropskom (EURIBOR) i lokalnom finansijskom tržištu .

Banke se preventivno brane i načinom obračuna kamate, kao i dinamikom njene naplate. U momentu kada dužnik zastane sa otplatom, obično se utvrdi da je sve vreme plaćao uglavnom kamatu a da mu je glavnica uvećana, ista ili neznatno smanjena. Na sudu banka lako dobija presudu kojom se štiti glavnica duga.

U uslovima prekomernog broja banaka tj. veće ponude nego tražnje kapitala, sami radnici banke odstupaju od razrađenih kriterijuma za ocenu kreditne sposobnosti zajmotražioca.Način nagrađivanja bankarskih službenika, po kome se više nagrađuje onaj koji je uposlio više kapitala - podstiče situaciju da se kredit odobri i klijentu čija je kreditna sposobnost sumnjiva.

Veštački podsticana izgradnja nekretnina i veštački podsticana tražnja za tim nekretninama putem dugoročnih kredita, koji zbog svog trajanja nose i najveće rizike, jedan je od uzroka visokog nivoa nenaplativih kredita u Srbiji.

Prema statistici EU realna kupovna moć u Srbiji stagnira od 2008. godine do danas. Zaposleni moraju izdržavati sve više nezaposlenih. U tim uslovima se poseže za zaduživanjem radi preživljavanja - čekovi, kartice...

Ukoliko dužnik poželi ranije da otplati kredit, banka će ga dočekati dažbinama kako bi ga obeshrabrila u tome. Mnogi od kreditnih odnosa koji su mogli biti okončani, nastavljaju da traju sa rizikom da kasnije postanu nenaplativi.

Sa početkom priča o spasonosnim fondovima koji preuzimaju dugove pa imovinu, velika privatna preduzeća i grupacije su naglo podigli nivo nenaplativih kredita u bankarskom sektoru Srbije. Nakon ovako krupnih „poremećaja“ obično se kasnije utvrdi da je stvar unapred dogovorena i dobro isplanirana.

Da li Srbija uopšte treba da spasava banke?

Ako treba, nije li logično da prvo pomogne svojoj privredi i građanima. Prvima formiranjem Razvojne banke Srbije a drugima otvaranjem socijalnih preduzeća, garantovanjem socijalnog minimuma, primerenim zakonom o radu koji ne dozvoljava da se neko u trenu nađe u grupi kreditno nesposobnih i ugroženih.

Stvarnost dužničke Srbije

Srbija je kao dužnik došla u situaciju da se zadužuje više od milion i po evra dnevno.

Javni dug Srbije je na kraju maja 2014. iznosio 20,65 milijardi dolara, što je 62,9 % očekivanog BDP. Naša zemlja u proseku ima prirast duga od 2,4 milijarde evra godišnje. Da je već počelo srljanje u dugove dokazuje i podatak da su dužničke kamate više od stope rasta privrede.

Problem velikih dugova država i njihovog stalnog uvećanja nije samo naš. Dug svih država sveta je od početka svetske ekonomske krize pa do sredine 2013. uvećan za gotovo 40% i dostigao je 100.000 milijardi dolara, kaže Banka za međunarodno poravnanje u Bazelu.

Potrebno je krajnje pažljivo primiti upozorenje analitičara Nebojše Katića izneto na njegovom blogu: „Pravo, pravda i državni dugovi“. Suština upozorenja je da MMF ima nove ideje za države-dužnike. Odlukama sudova u SAD, države–dužnici po svetu će gubiti deo finansijskog (i ostalog) suvereniteta i doći u situaciju da svoje dugove otplaćuju od sada pa do večnosti. Za razliku od korporacija, države ne mogu nestati.

Što se tiče domaće privrede, ona je samo kod banaka u Srbiji zadužena sa 13 milijardi evra. Nedavno je otpočelo ponovno zaduživanje domaćih preduzeća kod banaka matica (prekogranični krediti). Ovoj svoti treba dodati još pola milijarde evra novih dugoročnih kredita. Sekretar UBS Veroljub Dugalić je konstatovao da je trećina duga privrede teško naplativa. Po njemu, kompanije u Srbiji nisu više u mogućnosti da plaćaju obaveze. Sve mere NBS, koje su preduzimane u više navrata i koje su u suštini povlađivale bankama, on smatra nedovoljnim.

To što srpska privreda godišnje samo za kamate izdvaja 1 milijardu evra i što iz budžeta Srbije oko 40% sredstava odlazi na otplatu dugova, nije predmet njegove analize. Prebacujući krivicu isključivo na privredu, on pritiska državu i zaziva fondove.

Od početka 2014. dug građana prema bankama uvećan je za više od 11 milijardi dinara. Zaključno sa majem iznosio je 627,41 milijardu dinara. Od ovih 11 milijardi, 2,5 milijarde se odnosi na stambene kredite, a oko 7 milijardi na gotovinske kredite. Porasla je i docnja u otplati kredita građana. Građani novim zaduženjem bezuspešno probaju zakrpiti stare obaveze.

Na kraju maja, učešće docnje kod pravnih lica iznosilo je 18,6 %; kod preduzetnika 16,4 %; a kod građana 5,3 % (sajt UBS).

U apsolutnim iznosima, loši krediti u Srbiji iznose oko 4 milijarde evra, a isto toliko je „zarobljeno“ kod NBS na ime rezervisanja tj. očuvanja stabilnosti bankarskog sistema. Od 25 milijardi evra ukupnog bankarskog kapitala u Srbiji, 8 milijardi ne cirkuliše. Sa obzirom na to da je moć srpske privrede da na racionalan način upošljava novi kapital komercijalnih banaka mala i iscrpljena, to i u ovakvim uslovima banke pate od viška novca a bankarski sistem je sam po sebi stabilan. Pa otkuda onda toliko pisanije da je Srbiji neophodan fond za otkup nenaplativih kredita? Na sceni je geoekonomija.

Otuda i pritisak da nefinansijske organizacije mogu otkupljivati i dugove po kreditima građana, iako su građani Srbije 16 puta manje zaduženi od građana EU? Kao neorganizovani pojedinci, građani su najlakši i najmanje rizičan plen.

Naprosto, vrši se veliki pritisak na političku i monetarnu vlast kako bi se otklonile zakonske prepreke za nastup finansijskih lešinara posebnog kova. To su „investitori“, kupci i trgovci otkupljenim dugovima. Trgovci sudbinama država, preduzeća i građana.

Njihov profit u Argentini iznosi 1.600%. U slučaju Srbije bio bi i veći.

Ujedno se srpska javnost priprema da ih srdačno dočeka kao oslobodioce (kapitala), pravdoljupce, borce za dovođenje investitora, kao one koji će bolje od nas upravljati dobrima koje smo sami stvorili.

Crna eskadrila stiže

Prvo nas je Svetska banka upozorila na problem nenaplativih kredita. Obećala je nove kredite ako reformišemo finansijski sistem i sporazumemo se sa MMF-om.

Zatim smo obavešteni da je članica Grupacije Svetske banke IFC (promoter i zaštitnik privatnog kapitala) potpisala sa APS Holdingom Sporazum za rešavanje problema nenaplativih kredita u Istočnoj i Južnoj Evropi. Potom je najodgovorniji za kredite u austrijskoj Erste banci u Srbiji tvrdio da se problem mora hitno rešiti. Mamac je, ni manje ni više - novi investicioni ciklus.

Viceguverner NBS je pojasnio da je generalna namera da fond u formalno–pravnom smislu bude u rukama države, dok bi stvarno u vlasništvu privatnih kompanija, koje bi investirale u kupovinu teško naplativih kredita. Spolja gladac, a unutra jadac. Bedno.

U Bečićima (Crna Gora) je u junu održan samit ministara finansija i guvernera iz regiona. Pominjala se i „finansijska budućnost“ regiona, tj. omča rizičnih kredita na Balkanu. Govorio je i dr Erik Berglof, glavni ekonomista i specijalni savetnik predsednika EBRD, na temu „Ekonomske perspektive regiona - pogled iz Londona.“

Nemci su konkretni. Krajem juna su najavili Forum o izvršenju, i to za prvu dekadu jula. Tema je „Izvršenje potraživanja u Srbiji: Pravda na delu.“ Cilj: potpuna operativnost. Organizatori su GIZ Program za pravne i pravosudne reforme u partnerstvu sa Ministarstvom pravde Srbije i Komorom izvršitelja.

Mlađano Bugarče željuje da se i Srbija otvori „industriji“ otkupa dugova, koja je u svetu procenjena na više od 6 triliona evra godišnje. Za njega je vrh inteligentnog pristupa američko rešenje, gde je toksična aktiva banaka završila na Islandu i u pola Evrope i sahranila ih!

Oko nas se mota i Evropski fond za Jugoistočnu Evropu (EFSE) koji brine samo o zemljama koje sutra treba da budu što dalje od Rusije. Osnivač fonda je Razvojna banka Nemačke.

Američki fond KKR nam je jednom nogom u kući, kupivši operatera SBB-Telemah koji posluje u Srbiji i ostalim bivšim republikama SFRJ. Mirođija u ovom poslu je bila EBRD. Pri susretu Vučića sa čelnikom ovog fonda, američkim generalom Dejvidom Petreusom, štampa se fokusirala na priču o centru za digitalizaciju u Beogradu. Inače KKR fond se aprila ove godine udružio sa dve najveće italijanske banke - Unikredit i Inteza kako bi za nekoliko milijardi evra otkupio od njih loša potraživanja, a pred proveru stanja banaka u EU od strane evropskih regulatora.

Jasno je da dobar deo problema sa nenaplativim kreditima potiče iz nerazvijenog realnog sektora Srbije.

Zato ohrabruje vest od 7. jula, iz Moskve, da su se premijeri Rusije i Srbije saglasili da se ubrza modernizacija srpske železnice, industrijska i druga privredna saradnja kojom će se povećati konkurentnost srpske privrede. Pamtimo reči NjE Konuzina da je Rusija spremna da uveze sve što se u Srbiji proizvede.

Da li je to prilika da se provučemo između zapadnog čekića dužničkog ropstva i nakovnja slabosti jedne države i naroda? Ili će se i Srbi odreći staroslovenskog zadružnog prava i pokoriti germanskom pravu sile?

Deo odgovora i od samih Srba zavisi - od njihove inteligencije, marljivosti, štedljivosti i želje za opstankom u krajnje neizvesnim vremenima.

Izvor: Fond strateške kulture