Dačić poziva na solidarnost zbog poplava

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upoznao je u Njujorku članice Ekonomsko-socijalnog saveta UN (ECOSOC) sa razmerama štete od katastrofalnih poplava u Srbiji i pozvao ih da učestvuju na Donatorskoj konferenciji u Briselu 16. jula.

Srbija 07.07.2014 | 22:36

U obraćanju na zasedanju Foruma na visokom političkom nivou ECOSOC-a u Njujorku, Dačić je istakao da je za Srbiju veoma važan uspeh Donatorske konferencije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

"Srbija duboko ceni spremnost međunarodne zajednice da na poziv Evropske komisije, Francuske i Slovenije organizuje Međunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu 16. jula, na kojoj će se, na osnovu analiza EU, UN i Svetske banke, prezentovati donatorima Izveštaj o proceni štete koju su katastrofalne poplave ostavile za sobom u Srbiji i BiH u maju ove godine", poručio je prvi potpredsednik Vlade.

Prema preliminarnim podacima, naveo je Dačić, šteta od poplava koje su nedavno pogodile deo Srbije iznosi 1,5 milijardi evra.

U tom kontekstu, on je ocenio da su aktivnosti na ublažavanju posledica vremenskih nepogoda "imperativ našeg vremena", te da je potreban što hitniji razvoj sistema adaptacije na klimatske promene i uspostavljanje mehanizama za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Govoreći o problemu siromaštva, Dačić je rekao da je u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva Srbija postigla osnovni cilj i uspela da u periodu do 2008. godine smanji broj siromašnih za polovinu, ali je napomenuo da je, kao zemlja srednjeg dohotka, suočena sa posebnim razvojnim izazovima u iskorenjivanju siromaštva.

"Nažalost, situacija se pogoršala u doba globalne finansijske krize. Stope nezaposlenosti i siromaštvo beleže rast", naglasio je i dodao da je u Srbiji i dalje primetna znatna neuravnoteženost u razvoju između gradskog i seoskog stanovništva, glavnog grada i ostalih područja, posebno juga zemlje.

On je, takođe, rekao da nezavidnu ekonomsku situaciju u Srbiji opterećuje i veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica, ali i da ove ranjive grupe predstavljaju jedan od najkrupnijih problema sa kojima se suočava Srbija koja je, kako je precizirao, na prvom mestu u Evropi po broju izbeglica i interno raseljenih lica.

"Iznalaženje trajnog i održivog rešenja za ove ranjive grupe ostaje jedan od glavnih zadataka Vlade. Nažalost, i dalje postoje ozbiljne prepreke za povratak izbeglica u zemlju porekla, posebno uzimajući u obzir učestale etnički motivisane incidente i govor mržnje", rekao je Dačić.

"Zbog toga smo duboko zabrinuti zbog preranog usvajanja Preporuke UNHCR-a u aprilu ove godine, o kolektivnom prestanku izbegličkog statusa licima koja su u periodu od 1990. do 1995. prognana iz Hrvatske", rekao je Dačić, uz podsećanje da se, od 1999. godine, od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova manje od pet odsto vratilo svojim kućama.

On se osvrnuo i na pregovore o formulisanju ciljeva održivog razvoja nakon 2015. godine i rekao da Srbija, kao članica Otvorene radne grupe, u njima aktivno učestvuje.

Prilikom formulisanja razvojnih ciljeva potrebno je voditi računa da ti ciljevi budu primenjivi za sve zemlje, da budu razumljivi za svakog čoveka i dete o čijoj je budućnosti reč i da budu merljivi u smislu da sve zemlje moraju da primene istu metodologiju merenja implementacije ciljeva iz Agende posle 2015. godine, naveo je Dačić.

On je, takođe, podsetio da je ključni cilj iskorenjivanje siromaštva, ali je napomenuo da su jednako važni i ciljevi inkluzivnog obrazovanja, zdravlja, rodne ravnopravnosti, održive energije i, posebno, održivog ekonomskog rasta i pristojnog zapošljavanja za sve, ali i drugi ciljevi.

Podsetivši da Srbija aktivno učestvuje u Međuvladinom ekspertskom komitetu za finansiranje ciljeva održivog razvoja, Dačić je rekao da u punoj meri uvažavamo princip da je svaka zemlja prvenstveno odgovorna za sopstveni razvoj i da prvenstveno treba da izvrši nužne reforme za uspostavljanje efikasnog poreskog sistema, dobrog upravljanja i iskorenjivanja ilegalnih finansijskih tokova.

"Vlada Srbije čini ozbiljne reformske korake upravo u ovom pravcu. Zvanična razvojna pomoć, međutim, ostaje jako bitan instrument, posebno za najmanje razvijene zemlje", istakao je prvi potpredsednik Vlade.

Dačić je, takođe, izrazio zadovoljstvo što učestvuje na zasedanju ECOSOC-a na visokom nivou, čiji je Srbija postala član posle više od dve decenije, uz poruku da naša zemlja kao nova članica najznačajnijeg tela UN u ekonomskoj, socijalnoj sferi i zaštiti životne sredine, želi da da pun i aktivan doprinos unapređenju njegovog rada.

Dačić, koji je danas učestvovao na dvodnevnom zasedanju ECOSOC-a, sastao se sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom i sa administratorom Programa UN za razvoj (UNDP) Helen Klark.

 

Izvor: RTS