Slovenija: “Izbrisani“ Srbi bez prave odštete

Oko 8.500 državljana Srbije, RS i Hrvatske tražiće zadovoljenje od Slovenije. Oštećeni tvrde da su nadoknade sramne u odnosu na ono što su preživeli.

Posle dvadeset godina nepravdi, neizvesnosti i najgrubljeg kršenja ljudskih prava, Slovenija konačno mora da plati odštetu „izbrisanima“. U sredu je počela primena zakona po kojem će 12.000 „izbrisanih“ dobiti naknadu po dva predložena modela, što će deželu koštati 130 miliona evra.

Među „izbrisanima“, kako je potvrdio Drago Vojvodić iz Saveza srpskih društava Slovenije, 70 odsto su Srbi iz Srbije, RS i Krajine.

Zakon predviđa da oni koji su u međuvremenu regulisali svoj status mogu da traže 50 evra za svaki mesec otkako su bili „izbrisani“ ili da sudskim putem potražuju odštetu za svu štetu koju su imali. Time, međutim, rizikuju da ih sud odbije i u tom slučaju morali bi da plate sudske troškove.

Ako odšteta bude manja od 1.000 evra, država se obavezala da će je odmah isplatiti u celosti, a veće zahteve isplaćivaće u pet rata, počevši mesec dana posle pravosnažnosti rešenja. Već su pripremljeni formulari, ali ima i nekih nelogičnosti, pa bivši „izbrisani“ traže da se pojasni procedura.

- Očekujem da će ceo postupak biti gotov veoma brzo, možda i kroz mesec dana - kaže ministar unutrašnjih poslova Slovenije Gregor Virant, uz upozorenje da zahtevi mogu da se podnose od sad do jula 2017. Oni koji nisu rešili svoj status u Sloveniji nemaju pravo ni na odštetu.

Izbrisani Srbi odštete ocenjuju kao sramne u odnosu na sve ono što su preživeli. U početku, prema službenim podacima, precrtanih je bilo ukupno 26.000, a Vojvodić kaže da je najmanje 15.000 bilo Srba.

- Oni koji se 1991. nisu opredelili za slovenačko državljanstvo, gumicom su izbirisani kao da nisu postojali. Oni dugo nisu mogli ni da uđu u Sloveniju, da regulištu svoj status ili da potraže pravnu pomoć.
Neki su u međuvremenu umrli, a jedan procenat, koji je ipak ostao u Sloveniji, vremenom je uspeo da reguliše prebivalište, i dobije i državljanstvo. Hrvati su Srbe direktno proterali, a Slovenci su uradili isto, samo suptilnije - kaže Vojvodić.

Takođe dodaje da je 95 odsto njihove imovine (uglavnom su u pitanju društveni stanovi) oduzeto i dato drugima. Oni koji su uspeli da se vrate, sada pokušavaju da otkupe te stanove pod istim uslovima pod kojima su ih otkupljivali drugi građani tokom devedesetih.

- Mi koji živimo u Sloveniji, sa Hrvatima, Bošnjacima i ostalim nepriznatim narodima, borimo se da dobijemo status nacionalne manjine. Insistirali smo da se promeni Ustav i sa njim naš status, ali zasada je postignuta samo saglasnost da se to pitanje pojavi na Vladi.

To ne znači da za izmene Ustava postoji potrebna dvotrećinska većina - kaže Vojvodić, i dodaje da su i Srbija i Republika Srpska pogrešile kada su „blanko“ dale status nacionalne manjine Slovencima, ne obazirući se na nedostatak reciprociteta. A Slovenaca ovde ima deset puta manje nego Srba tamo.