Amerika koristila osiromašeni uranijum u Iraku?

Američke snage koristile oružje sa osiromašenim uranijumom u naseljenim oblastima i protiv vojnika u Iraku 2003. godine, piše list "Gardijan" pozivajući se na izveštaj holandske nevladine mirovne organizacije PAKS.

Svijet 20.06.2014 | 14:56

Tokom rata u Iraku ispaljeno je više od 300.000 punjenja sa osiromašenim uranijumom, a ogromnom većinom to su učinile američke snage, tvrde saradnici PAKS-a, prenosi Tanjug.

Više od 300 lokacija kontaminirano je osiromašenim uranijumom, a za dekontaminaciju biće potrebno najmanje 30 miliona dolara.

Koordinate otkrivaju prvi put gde su američki avioni i tenkovi ispalili blizu 10.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, uprkos ranijim zahtevima Programa UN za zaštitu prirodne sredine i iračke vlade.

U objavljenom dokumentu korišćeni su podaci Ministarstva odbrane Holandije koje ih je predstavilo ekspertima na osnovu zakona o pristupu informacijama.

Autori izveštaja naveli su podatke koji pokazuju da su mnoga od punjenja ispaljena u, ili blizu naseljenih oblasti u Iraku, uključujući gradove Samava, Nasirija i Basra.

Sa najmanje 1.500 punjenja gađani su vojnici, navodi grupa.

Koordinate većine kontaminiranih lokacija do sada su nepoznate.

SAD su sa saveznicima ušle u Irak u martu 2003, optužujući tadašnjeg predsednika Sadama Huseina za proizvodnju oružja za masovno uništenje.

Otpor iračke vojske slomljen je u roku od mesec dana i 1. maja je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš mlađi proglasio pobedu.

Decembra iste godine Husein je uhvaćen, a nove vlasti osudile su ga na smrt.

Poslednji vojnici koalicije povučeni su decembra 2011. godine ali je na iračkoj teritoriji ostalo nekoliko hiljada saradnika privatnih vojnih i kompanija za obezbeđenje.

U izveštaju, koji treba da bude objavljen ove sedmice, navedeno je da je takvo postupanje američke vojske suprotno preporuci vazduhoplovstva SAD iz 1975. godine.

Prema toj preporuci, oružje sa osiromašenim uranijumom treba upotrebljavati samo protiv tenkova i oklopne tehnike, kako bi se poštovali međunarodnopravni propisi o potrebi smanjenja broja žrtava i ranjavanja civila i vojske.

Američki sekretarijat za odbranu nije odgovorio na molbu za komentar, a jedan vojni izvor je izrazio "zaprepašćenje" što je holandska vlada objavila tako osetljive podatke.