Evropska budućnost BiH, prije i poslije poplava

 

Ukoliko bi Bosna i Hercegovina nekim čudom ipak iskoristila ovu tešku krizu za društvene promjene, prvo što bi, u kontekstu evropskih integracija, trebalo mijenjati bio bi upravo javni diskurs o „evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine“.

Bosna i Hercegovina 07.06.2014 | 07:51

 

Iako nam se evropska budućnost Bosne i Hercegovine sada čini još daljom, poplave nisu zaustavile proces evrointegracija u BiH, naprotiv.

Iz Direkcije za evropske integracije BiH kažu da su kontakti sa predstavnicima Evropske unije u BiH sada još intenzivniji. Međutim,  naši društveni prioriteti, kao i prioriteti Evropske unije u odnosu prema BiH, bitno su se promijenili.

Štete od poplava unazadile su BiH ekonomski, vrativši nas u vrijeme kada smo  zavisili od međunarodne humanitarne pomoći, pa su i aktivnosti EU fokusirane na pružanje finansijske pomoći i drugih vidova podrške BiH u saniranju posljedica poplava.
 
„Kontakti sa Evropskom unijom i njenom Delegacijom u BiH su intenzivirani, prevashodno radi sagledavanja na koje načine EU može pomoći u saniranju šteta nastalih poplavama“, kažu iz Direkcije za evropske integracije.
 
Takođe, s obzirom da se donosioci političkih odluka trenutno bave posljedicama poplava i preduzimanjem potrebnih mjera s tim u vezi, uslovi za podnošenje zahtjeva za članstvo (implementacija presude Sejdić/Finci i uspostava efikasnog mehanizma koordinacije) trenutno nisu prioritet u odnosu Evropske unije prema BiH, kaže za "Buku" Marina Kavaz-Sirulič, portparol Direkcije za evropske integracije.

Prije poplava, međutim, javni diskurs o evropskim integracijama nije išao mnogo dalje od ovih uslova „koje postavlja EU, a koje bh. lideri ne uspijevaju ispuniti“.

Pa i tada su ti uslovi ostajali nedovoljno jasnih široj javnosti. Činjenica da su se pregovori održavali iza zatvorenih vrata nije pomagala situaciji. Javnosti su ostale nepoznate najveće prepreke koje blokiraju proces.
 
Goran Žeravčić, direktor konsultantske agencije Cronauer Consulting Group koja pruža podršku procesu proširenja EU, kaže da je pogrešno svu odgovornost za zastoj u približavanju EU pripisati isključivo bh. liderima.

Takav pristup, smatra on, sužava pitanje evropskih integracija samo na politički aspekt i abolira sve druge društvene subjekte od njihove odgovornosti za proces evropskih integracija.
 
„Naime, još niko nije postavio pitanje odgovornosti akademske zajednice (intelektualne elite) ili medija što ne postoji adekvatan javni dijalog ili što se razgovori o europskim integracijama vode iza zatvorenih vrata. Europske integracije su proces, a ne stanje i pogrešno bi ga bilo svesti samo na ispunjavanje određenih uslova i predpristupne pregovore.“
 
Žeravčić naglašava da se radi se procesu promjene društvene paradigme, što zahtijeva aktivnu ulogu svih građana ove zemlje.
 
„Nije dovoljno samo usvojiti određenu regulativu i određene standarde u zaštiti okoline, dok mi nastavljamo da bacamo smeće i zagađujemo sve oko sebe. Politička elita je samo jedan, možda najznačajniji, ali još uvijek samo jedan točak u cjelokupnom zamajcu koji se zove evropske integracije.“

Ovaj proces nije prestao i poplave nisu direktno uticale na osnovne stubove procesa evropskih integracija, kaže za Buku Andy McGuffie, portparol Delegacije EU i Specijalnog predstavnika EU u BiH.

Kao ključne razloge koji su blokirali napredak BiH u evropskim integracijama, Goran Žeravčić iz agencije Croanuer Consulting Group, između ostalog, navodi i činjenicu da dvije trećine BDP-a Bosne i Hercegovine dolazi od javnih institucija ili javnih poduzeća „koja imaju monopolni povlašteni status i, kao takva, privreda BiH nema potrebe za daljom liberalizacijom i daljim jačanjem konkurencije“.

Jedino će se, smatra Žeravčić, mediji i narod i dalje zabavljati oko personalnih rješenja, odnosno da li će novčanim tokovima, kako onim javnim, tako i onim gospodarskim, upravljati „jednako korumpirani i nekompetentni Suljo, Pero ili Marko“.
 
„Ni sindikati nisu previše zainteresovani za strukturalne promjene jer bi na vidjelo izašla sva naša nestručnost i nerad i vrlo brzo bi se vidjelo koliko mi sami sebe zavaravamo uvjeravajući se da imamo obrazovanu, a jeftinu radnu snagu“, mišljenja je Žeravčić.

Korist od ulaska BiH u Evropsku uniju, smatra Žeravčić, imaće svi oni koji imaju određena znanja, vještine ili proizvode koje traži globalno tržište.
„Svi oni koji žele da se izgrađuju, da uče, rade i unapređuju svoja znanja i vještine u jednom uređenom sustavu će dobiti svoju potporu i sa vremenom će takođe (neko prije, neko kasnije) osjetiti vrlo opipljive beneficije od evropskih integracija.“

Sa druge strane, međutim, oni koji ne žele da prihvate savremene globalne privredne i društvene trendove i koji ne žele da prihvate da su rezultati jedino mjerilo uspjeha i izvor blagostanja, zasigurno će se suočavati sa teškoćama. Njima proces EU integracija nikada neće biti privlačan, mišljenja je Žeravčić.

Žeravčić napominje da ni u EU nije sve idealno, da i tamo ima siromaštva, diskriminacije i korupcije.
 
„Sigurno je da i u EU postoje sve boljke savremenog društva i da sve zemlje nisu jednako razvijene i uticajne, kao što ni svi građani EU nemaju isti standard.“
 
Međutim, pita se Žeravčić, šta je alternativa? „Alternativa je ovo gdje je BiH danas ili, ako se nastavi dalje po postojućem modelu, alternativa je dalja izolacija i još veće siromaštvo i nezadovoljstvo.“