Ljestvica religioznih naroda

Ako ljude pitate da li veruju da Bog postoji, gotovo svi će odgovoriti sa da. Ali, ako pitanje preformulišete a ono ostane ništa manje direktno, dobijate sasvim drugačiju sliku o pravom broju vernika, kako u našoj zemlji, tako i u svetu.

Srbija 02.06.2014 | 07:01

Nedavno smo se bavili pitanjem vernika koje vere ima najviše na svetu, a u celu priču smo uključili i pozamašni broj ateista, nereligioznih i agnostika, zbog toga što svi zajedno odstupaju od opšteg trenda pripadništva jednog konkretnoj veri.

Pokazalo se da hrišćana, u različitim varijacijama, ipak ima najviše, 2,1 milijarda, dok su na drugom mestu muslimani koji zaostaju za nekih 500 miliona.

Visoko treće mesto na listi, međutim, zauzela je ona grupa kojom ćemo se nakratko pozabaviti danas: oni kojima religija ne igra nikakvu ulogu u svakodnevnom životu, ili životu na dugi rok.

U svrhu pisanja ovog teksta koristili smo se statistikom Galupa, koja ima najšire moguće pitanje koje postavlja na ovu temu. Ono glasi: “da li je religija bitan deo vašeg svakodnevnog života”. Na samom vrhu liste, odnosno na samom dnu, zavisi kako gledate, onih koji su odgovorili sa “da” najviše ima u Bangladešu i Nigeru, gde bukvalno niko od ispitanih nije odgovorio sa “ne”.

Visoko su i Indonezija i Šri Lanka sa 99 odsto. Od drugih velikih zemalja pored Indonezije, tu je i Egipat, gde možete naći 98 odsto ljudi kojima je religija bitan deo svakog dana života.

Što se tiče brojčanosti, najviše vernika postoji u Indiji, između 960 miliona i jedne milijarde. Tu je iKina (iako je u pitanju manje od petine njene ukupne populacije).

Neke od najbogatijih i najnaprednijih zemalja sveta, barem u onom materijalnom pogledu, najbolje su pozicionirane na drugoj strani ove listi, među onima koji su na postavljeno pitanje odgovorili sa “ne”.

Čak 88 odsto Šveđana reklo je u anketi da im religija ne igra nikakvu ulogu u životu, a u stopu je prate Danska sa 83 odsto, zatim Kina sa 82, Estonija i Norveška sa 78, Velika Britanija sa 76, Francuska i Hong Kong sa 74, Češka sa 72, Japan sa 71, a potom slede Finska, Belgija, Australija, Novi Zeland, Holandija, Kuba, Luksemburg, Urugvaj, Mađarska, Nemačka, Kanada i Island.

Nereligioznih Bugara ima 58 odsto, a “pravoslavni” Rusi imaju blagu prednost u odnosu na svoje najbolje prijatelje (pričamo o anketi sprovedenoj u Ruskoj Federacije pre nekoliko godina a koja se bavila pitanjem ko su najveći prijatelji Rusa, gde Srba nema ni u prvih deset): 59 odsto.

Albanija je takođe visoko pozicionirana na “neverničkoj” listi, sa 53 odsto ljudi koji su nereligiozni, ili su ateisti, ili agnostici.

Što se tiče zemalja bivše Jugoslavije, nereligioznih najviše ima u Sloveniji, 51 odsto, koja je takođe igrom slučaja i najrazvijenija i najuređenija država naše počivše domovine.

Odmah iza “dežele” je Srbija: u našoj zemlji je na Galupovo pitanje da li je religija bitan deo našeg svakodnevnog života sa “ne” odgovorilo iznenađujućih45 odsto ljudi, što je neverovatna brojka ako se ima u vidu da skoro sto odsto ljudi veruje da bog (“ili nešto”) postoji.

Kod Crnogoracataj procenat je zakucan na 38 odsto, isto koliko i u Bosni i Hercegovini.
U susednoj Hrvatskoj, na ovo Galupovo pitanje sa “ne” je odgovorilo vrlo niskih 29 odsto, ali najmanje ih ima u Makedoniji: 23 odsto.