Preventivni pregledi sprečavaju bolesti

 

Čak 80 odsto bolesti može da se izbegne ili otkrije na vreme ako se redovno obavljaju preventivni pregledi, tvrde lekari. Ali, nije u svakom periodu života neohodno raditi sve preglede.

Zdravlje 05.05.2014 | 06:24

 

Izbegavanje sistematskih periodičnih pregleda može da bude opasno, ali ne mora se ići ni u drugu krajnost, pa neke analize i dijagnostičke metode raditi suviše često. Takođe, s godinama, muškarce i žene pogađaju potpuno drugačiji rizici za iste bolesti, pa je dobro znati kada na koji potencijalni rizik treba obratiti pažnju.

Na osnovu preporuka međunarodnih udruženja za borbu protiv hroničnih nezaraznih bolesti, koje danas odnose najviše života, napravili smo uporedni kalendar kada i koliko često treba raditi određene preventivne preglede. Na taj način mogu da se višestruko umanje šanse od najčešćih nezaraznih bolesti, koje su i najčešći uzroci prevremene smrtnosti: kardiovaskularnih oboljenja i kancera. A čak i ako do bolesti dođe, otkrivanje u ranoj fazi u velikoj meri izlečenje čini realnim i mogućim.

Neophodni pregledi u zavisnosti od perioda života su

OD 20. DO 30. GODINE:

ŽENE:

* Godišnji ginekološki pregled i papa test

* Godišnji pregled mladeža i merenje holesterola testom krvi na svakih pet godina.

* Pri svakoj poseti lekaru treba izmeriti krvni pritisak.

MUŠKARCI:

* Godišnji pregled kože zbog melanoma

*Godišnji pregled testisa

*Holesterol proveravati barem jednom u pet godina.

OD 30. DO 40. GODINE:

ŽENE:

* Obavezno je uraditi godišnji ginekološki pregled i papa test

* Godišnji pregled dojki (mamograf ako je žena pod povećanim rizikom)

* U ovim godinama treba početi sa analizama šećera u krvi svakih pet godina (a jednom godišnje ako je osoba gojazna).

MUŠKARCI:

* Muškarci treba da obavljaju godišnji pregled testisa (lekarski)

* treba uraditi pregled kojim se može otkriti kolorektalni i rak prostate, naročito ako je osoba pod povišenim rizikom od ovih bolesti

*Holesterol je potrebno meriti na svakih pet godina, kao i šećer u krvi, osim ako je osoba gojazna (onda jednom godišnje).

OD 40. DO 50. GODINE:

ŽENE:

* Godišnji mamograf treba da rade sve žene u petoj deceniji života

* Pregled jajnika potreban je makar jednom u tri godine, naročito kod žena sa rizikom ili onih u menopauzi

* Svake tri godine trebalo bi uraditi i osteodezitometriju, merenje gustine kostiju, radi prevencije osteoporoze

*Potrebno je nastaviti sa godišnjim merenjem holesterola i šećera.

MUŠKARCI:

* Na svake tri godine treba izmeriti šećer

* Na svakih pet godina uraditi test na srčane bolesti (godišnje ako je osoba pod povišenim rizikom)

* Jednom godišnje treba pregledati mladeže, kao i debelo crevo.

* Ako imate problema sa mokrenjem ili bolove u karlici, uradite i pregled prostate (kao i ako ste pod povišenim rizikom od raka prostate).

OD 50. DO 60. GODINE:

ŽENE:

* Pregled gustine kostiju žene u šestoj deceniji treba da rade na tri godine

* Pregled jajnika najmanje na tri godine

* Pregled debelog creva na pet godina

* Treba nastaviti sve preglede koji su rađeni ranijih godina, a jednom godišnje proveriti i srce, uključujući i EKG.

MUŠKARCI:

* Jednom u tri godine treba uraditi pregled na kancer prostate (godišnje ako ste pod rizikom)

*Pregled debelog creva na svake tri godine

* Nastaviti sa pregledima testisa, kao i godišnjim merenjem holesterola.

POSLE 60. GODINE:

ŽENE:

* Preporučuje se kolorektalni skrining na svake tri godine

* Merenje gustine kostiju na dve ili tri godine u zavisnosti od prethodnih pregleda

* Sve ostale preglede obavljati jednom godišnje.

MUŠKARCI:

* Kolorektalni skrining treba raditi jednom u tri godine, a sve ostale preglede jednom godišnje.