Boavišta se vraća!

Nekadašnji šampion Portugala, jedan od retkih klubova kome je uspelo da prekine vladavinu velike trojke, danas nastupa u trećoj ligi, ali će odlukom fudbalskog saveza od sledeće sezone ponovo zaigrati u najvišem rangu!

Fudbal 01.05.2014 | 12:35

Mnogi verovatno ne znaju, ali u istoriji profesionalnog fudbala u Portugaliji, samo su dva kluba uspela da prekinu veliku dominaciju Benfike, Porta i Sportinga, koji zajedno imaju 82 šampionska trofeja. Prvi je to učinio lisabonski Belenenses još 1945. godine, dok je 2001. to pošlo za rukom i drugom najvećem klubu iz Porta, Boavisti. Popularni Panteri ove godine slave 111. rođendan, iza njih je jedan od najtežih perioda u klupskom postojanju, ali razloga za slavlje i te kako ima, jer se petostruki osvajač kupa zahvaljujući odluci nacionalnog saveza ponovo vraća u najviši rang portugalskog fudbala.

Ljubav prema fudbalskoj igri među mladim ljudima u Boavisti rodila se početkom prošlog veka, gledajući britanske radnike iz fabrike Grem kako s lakoćom barataju loptom. Dvojica mladih Britanaca Hari i Dik Lou postavili su temelje kluba, koji je osnovan 1. avgusta 1903. godine. Međutim, 1909. britanski uticaj u klubu je potpuno opao, jer je veliki broj njihovih igrača iz poštovanja prema crkvenim običajima odbijao da igra nedeljom. Takođe, brojni fudbaleri iz Britanije su na početku Prvog svetskog rata otišli da brane otadžbinu, a mnogi se nisu ni vratili.

Prvi put u Primeiri Boavista je zaigrala u sezoni 1935/1936, ali je i pored većeg broja bodova od poslednjeplasrane Akademike ispala, pošto je imala manji broj nastupa u elitnom rangu. Panteri su u naredne tri decenije često menjali rangove takmičenja, a 1966. godine su čak završili i u Terseiri, tada trećem nivou takmičenja.

Boavista je tokom svoje istorije u nekoliko navrata menjala izgled svojih dresova. Prva garnitura je bila potpuno crna, a 1920. godine ubačeni su beli šortsevi. Nešto kasnije, zbog nezadovoljstva pojedinih navijača koji su crne dresove smatrali suviše morbidnim, ubačene su bele pruge, ali je to izazvalo veliku nepopularnost u drugoj grupi pristalica Boaviste. Drastična promena napravljena je uvođenjem crvenih, belih i plavih pruga, ali tek to nije ličilo ni na šta, pa je nađeno kompromisno rešenje ubacivanjem belih kockica, nalik onima na grbu. Ta garnitura je na snazi i danas.

Boavista je prvi put velikoj trojci zapretila u sezoni 1975/1976. kada je sezonu završila na drugom mestu, sa dva boda manje od Benfike. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Panteri su zabeležili nekoliko velikih pobeda u Kupu UEFA eliminisavši Atletiko Madrid 1982, Fjorentinu i Rendžers 1987. i milanski Inter u sezoni 1991/1992. Dve sezone kasnije Panteri su stigli do četvrtfinala Kupa UEFA, gde ih je izbacio Karlsrue. U sezoni 1998/1999. Boavista je ponovo bila druga i obezbedila je plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona, gde je bila uspešnija od Brondbija nakon produžetaka. Ta generacija, koju je predvodio Žaime Moreira Pašeko u sezoni 2000/2001. osvojila je zasad jedinu titulu u istoriji kluba. Panteri su do šampionskog pehara stigli trijumfom nad Deportivo Avesom u poslednjem kolu i sezonu okončali s bodom više od Porta. Već godinu kasnije ekipa predvođena Ervinom Sančezom, Rikardom, Pedrom Emanuelom, Petijem i Dudom ostvarila je i istorijski rezultat u Ligi šampiona. U prvoj fazi Boavista je bila plasirana ispred Dortmunda i Dinamo Kijeva u grupi, ali je potom išla na noge Mančester junajtedu, Bajernu i Nantu, gde je savladala samo francuski tim. Naredne sezone Panteri su stigli do polufinala Kupa UEFA, ali su tamo eliminisani od Seltika.

Ta 2003. godina bila je gotovo poslednja uspešna u dosadašnjem klupskom postojanju. Klub je od 1999. do 2003. rekonstruisao Besa stadion na kojem su igrani mečevi Evropskog prvenstva u Portugaliji 2004, ali je prema navodima čelnika izostala znatno veća materijalna podrška koju su obećali Vlada i lokalne vlasti, pa je klub doživeo veliki finansijski udarac. Budžet za kvalitetna pojačanja je izostao, a samim tim i učešća u evrokupovima, pa je tonuo sve dublje. Poslednji udarac klub je dobio izbacivanjem iz lige 2008. godine zbog umešanosti u nameštanje utakmica u sezoni 2003/2004. Već u sezoni 2008/2009. Panteri su posle 41 godine ispali u teći rang takmičenja.

Svetlo na kraju tunela navijači Boaviste ugledali su povratkom najuspešnijeg predsednika u istoriji kluba Žoaa Lureira. On je u pregovorima s poveriocima uspeo značajno da smanji klupski dug, a početkom aprila ove godine stigla je i nagrada za velike napore. Fudbalski savez Portugalije doneo je odluku da Pantere vrati u najviši rang. Elitno takmičenje sledeće sezone će brojati 18 klubova, iz prve lige ispada samo poslednji tim, dok će 15. na tabeli igrati baraž sa trećim iz drugoligaškog ranga.

TRENERSKA LEGENDA - ŽAIME PAŠEKO

Pod njegovim vođstvom između 1997. i 2003. godine Boavista je zabeležila najveće uspehe. Pašeko je klub vodio do šampionske titule, dva zapažena učešća u Ligi šampiona i polufinala Kupa UEFA. Posle odlaska iz kluba, vraćao se na Besu u još dva navrata, gde je pokazao svoju veliku lojalnost prema timu iz Porta. Poslednji put u svetskoj javnosti se pojavio 2011. godine, kada se kao trener Peking Guana našao na udaru kineskog fudbalskog saveza zbog pokazivanja srednjeg prsta arbitru na meču sa Tjenđin Tedom. Kažnjen je sa osam utakmica suspenzije.

IGRAČKA LEGENDA - ERVIN SANČEZ

Sjajni bolivijski vezista odigrao je skoro 200 prvenstvenih utakmica za Boavistu pred kraj prošlog veka i početkom novog milenijuma. Mnogi ga smatraju najvažnijim igračem Boaviste u najuspešnijem periodu klupskog postojanja. Bio je predvodnik generacije koja osvojila jedini šampionski trofej u klupskoj istoriji, a kasnije imala i zapažen učinak u evrokupovima. Za Boliviju je odigrao 57 utakmica i postigao 15 golova. Bio je jedan od najzaslužnijih za plasman nacionalnog tima na Svetsko prvenstvo 1994. godine i strelac jedinog gola na Mundijalu protiv Španije.

STADION - BESA

Stadion koji je izgrađen još 1911. godine, kada se zvao Kampo do Besa, potpuno je rekonstruisan za Evropsko prvenstvo 2004. godine. Izgradnja je koštala 31.000.000 evra, a nakon nje poseduje kapacitet od 28.263 mesta. Na njemu su odigrana tri meča Evropskog prvenstva u Portugaliji, Grčka – Španija, Letonija – Nemačka i Danska – Švedska.