Karlo Anćeloti - čovek za "desimu"

Protiv Reala je postigao najlepši gol u karijeri i naneo mu najteži poraz u istoriji. Kada je konačno rekao “si” Florentinu Perezu došao je samo s jednim ciljem: Da donese prokletu Desimu na Bernabeu! Ono što pre njega nije uspeo ni najposebniji od svih njih - Žoze Murinjo! Ta Desima će mu na kraju i suditi.

Fudbal 01.05.2014 | 10:20

"Goreće šuma!", rekao je ljutiti Karl-Hajnc Rumenige posle Bajernovog poraza u Madridu pre sedam dana, aludirajući na pakao koji će njegov klub prirediti Realu na terenu Alijanc Arene.

"Pre će biti da će padati kiša", šaljivo, ali sa dozom ironije je odgovorio Karlo Anćeloti uoči meča u Minhenu.

Ono što je zadesilo na Alijanc Areni preksinoć, bio je prolom oblaka, fudbalska oluja u kojoj su Bavarci pokisli do gole kože.

Anćelotijev Real je poput iluzioniste nemilosrdno zavlačio nož po nož u telo Gvardiolinog monstruma. Real je bio moćniji nego ikada u poslednjih desetak godina. Još od onih pravih Galaktikosa. Elitni madridizam je verovatno hteo da pukne od sreće jer je Kraljevski klub posle ko zna koliko vremena na brutalan način demonstrirao moć protiv nečega za šta smo do pre par dana mislili da je savršeno podmazana mašina koju je Hejnkes ostavio Gvardioli, a katalonski genijalac joj dodao ful opremu.
Kraljevići su deo po deo vršili demontažu bavarskog ponosa, a Ronaldov bezobrazluk da jednom takvom timu i golmanu šutira onako mangupski ispod živog zida je bio vrhunac poniženja koje je Real priredio Bajernu. Istorijskog poniženja za Bavarce.

Sve je to mirno na aut liniji pratio trenerski kameleon Karlo Anćeloti. Tihi Don svetskog fudbala.
Višegodišnja opsesija Florentina Pereza je da Realu podari rekordnu - desetu titulu prvaka Evrope.

Građevinski magnat sanja popularnu Desimu još od kada je Zizu poslao ONAJ volej u mrežu Hansa Jerga Buta. Druga opsesija mu je bila da dovede Karla Anćelotija. Čoveka koji je Pereza odbijao u više navrata. Kada su mnogi pomislili da Perez nikada neće uspeti da ga inauguriše u komandanta kraljevskog bataljona, Karlo je rekao "si".

Perez je krenuo u poslednju ofanzivu na popularnog Karleta, koji se zahvalio arapskim milionima u Parizu i konačno došao gde mu je i mesto - u najveći klub na svetu. Kao poklon, dobio je Bejla od 100 miliona, ali to u Realu i nije nešto nesvakidašnje. I prethodni treneri su obasipani luksuznim poklonima. Valjalo je naći načina kako da taj kristalni poklon ne prsne samo pod teretom miliona pogleda uperenih u njega.

Anćeloti je doveden samo s jednim ciljem: Da donese prokletu Desimu na Bernabeu! Ono što pre njega nisu uspeli ni Keiroš, Luksemburgo, Kapelo, Šuster, Pelegrini i na kraju najsposebniji od svih njih - Žoze Murinjo! I njima je ispunjavana praktično svaka želja od strane Pereza (i Kalderona) koji je za pet godina strovalio u pojačanja više od 600 miliona evra, ali pobednička formula je izmicala. Jedno vreme im je smetala upravo Anćelotijeva dinastija u Milanu, pa Benitezov Liverpul, Ronaldinjova Barsa, potom i Pepova, na kraju i bavarski projekat. Uvek je Realu falilo "nešto", a niko nije znao da odgonetne šta.

Sa teretom Desime i Gereta Bejla, Murinjovom zaostavštinom psihički iscrpljenog tima, situacijom oko Kasiljasa, Anćeloti je počeo posao u Madridu. Već na početku je navukao gnev navijača prodajama Iguaina za koga se mislilo da je bolji od Benzeme i posebno Mesuta Ozila miljenika Realovih navijača.

Ali, u Anćelotijevim planovima nije bilo mesta za sve te majstore ofanzive. Nije krenulo idealno. U prva dva meseca je imao kiks protiv Viljareala, istorijski poraz od Atletika, poraz u El Klasiku… Ali, ako je nešto krasilo Anćelotija tokom karijere, onda su to strpljenje i upornost. Ni uništena kolena ga kao igrača nisu sprečila da napravi veliku karijeru. Završio je najčuveniju trenersku školu na svetu u italijanskom Koverćanu, učio od taktičkog maga Ariga Sakija i samostalno zagazio u trenerske vode. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da Karlo može da napravi veću trenersku od impresivne igračke karijere.

Dobro je radio u Parmi, nije imao sreće u Juventusu gde ga je ona provala oblaka u Peruđi koštala titule, ali je uvek dobro radio. Sisteme 4-4-2 je doveo do savršenstva i već tada je primenio recept od kojeg ni danas ne odstupa: Jedan genijalac i jedan pitbul u veznom redu (Davids i Zidan, Pirlo i Gatuzo, Verati i Matuidi, Modrić i Alonso).

Italijansku defanzivu i taktiku nikada nije zanemario, ali razliku od nekih drugih vrsnih teoretičaar i taktičara, Karlo je imao sreću da mu je bogata igračka karijera značila i da sve to ume da primeni u praksi. Gde god je radio ostavljao je otvorena vrata, nije rušio mostove, sa fudbalerima je negovao otvoren drugarski odnos ipak uspevajući da maestralno zadrži granicu poštovanja na relaciji igrač - trener.

“Anćeloti je uvek spreman da sasluša fudbalere i nikada ne vrši pritisak na njih”, rekao je njegov učitelj Arigo Saki.

Kako kameleon je uvek uspevao da tim konstruiše prema kvalitetima igrača, nikada nije halapljivo kukao kod predsednika za pojačanjima. Majstor pilagođavanja. U Milanu je doktorirao sa "dijamant" formacijom u kojem je vezni red Pirlo - Gatuzo - Sedorf - Kaka mogao da igra zavezanih očiju. Čelsi nikada nije igrao tako lepo kao kod njega kada je pokazao umeće i primeni klasičnih 4-3-3, za kratko vreme je od PSŽ-a napravio kolektiv i skinuo mu etiketu "instant ekipe" (nešto što Siti još nije uspeo iako su petro dolari pokretačko goriva oba kluba) forsirajući neku vrstu 4-2-2-2 formacije. Tu vrlinu fleskibilnosti je ispoljavao u svakoj ekipi. Prilagođvao je taktiku igračima, a kod mnogih trenera je obrnut slučaj. Uz sve to je imao harmoniju u svlačionici. Pirlo je nedavno otkrio da je samo zbog Karla želeo u Čelsi, sa njim se čak i "ludi" Ibrahimović smejao i šalio.

U Realu je za manje od nepune sezone demonstrirao moć trenerskog kameleona. Odlično su Kraljevići funkcionisali i u 4-3-3 formaciji, ali još moćnije deluju sa 4-2-3-1, mada nije problem ni da odigraju 4-4-2 kao u Madridu protiv Bajerna. Naučio je Real da se brani. U prvih 10 mečeva sezone su od slabijih rivala primili 10 golova. U poslednjih pet je samo jedna lopta završila u mreži Reala. Madriđani više ne primaju tako lako golove iz prekida kao prošle sezone. Štaviše, u Minhenu su tu manu pretvorili u vrlinu.

Izborio se i sa nekim hendikepima poput povreda Kedire, Arbeloe i svog omiljenog deteta Hesea. Čak i kada bi Ronaldo odsustvovao, to se nije osećalo u igru Reala. Posle dva poraza od Barselone, uzvratio joj je kada je to bilo najpotrebnije - u finalu Kupa kralja. Nije dozvolio da onih 100 miliona veže noge velšanskog dinamita. Letošnje slutnje da Bejl i Ronaldo ne mogu zajedno, demantovane su čistim brojkama. Geret Bejl ima 20 golova i isto toliko asistencija u 41 meču za Real ove sezone!

Pritisak i tenziju koja je pratila igrače Reala prethodnih godina i koja se oslikavala blago rečeno nesportskim ispadima pojedinih fudbalera je uspeo da kanališe i smiri. U tri sezone pod Murinjom u Primeri, igrači Reala su u proseku dobijali 95 žutih i šest crvenih kartona. U ovoj sezoni (tri kola do kraja) imaju 68 "žutaća" i tri isključujuće opomene. Ne računajući neke glupe poteze Pepea, uspeo je da ohladi usijane glave.

Igre Karima Benzeme i Luke Modrića su posebna priča. Prošle sezonu su bili među igračima koji su najviše kritikovani. U ovoj sezoni Hrvat i Francuz igraju najbolji fudbal u svojim karijerama. Reči Kristijana Ronalda na račun Anćelotija, mogu da se protumače na različite načine. Možda je samo kurtoazno pohvalio trenera? Možda je želeo da pecne Murinja? A, možda je to sve u stvari istina! Ne mora uvek iza svake reči Kristijana Ronalda da stoji neka skrivena poruka. Možda je Anćeloti zaista promenio mentalitet ekipe?

Pa, ipak. Anćeloti je za sada uspeo da osvoji samo Kup Kralja. Rezultati će mu suditi na kraju. Ta Desima će biti čekić koji će lupiti o sto i izneti konačnu presudu. Samo ga korak deli od nje, Primera i nije toliko bitna. Ako podigne klempavka sa grbom Reala na reveru, postaće prvi trener u istoriji takmičenja koji je tri puta osvojio Ligu šampiona. Postaće besmrtnik u Realovoj istoriji. U klubu protiv kojeg je 1989. godine postigao verovatno najlepši gol u karijeri i kojem je to do dana današnjeg najteži poraz u istoriji.

U Realu je najteže raditi na svetu. Tamo čak ni trofeji nisu dovoljni, najbolje je to osetio Karlov zemljak Fabio Kapelo koji je smenjivan zbog nedopadljive igre. Ako Anćeloti osvoji Desimu možda će i probirljiva madridska publika progutati nekada da vidi Real koji se brani kao što je to bilo u prvom meču priotv Bajerna. Znajući da je seda italijanska glava smislila kako da već u revanšu spremi teško naoružanje i raznese rivala.

Kao što je Gvardioli očitao lekciju iz igre "evo ti lopta, ali ja ću pobediti", tako je u revanšu pripremio plodno tlo da razmahne strelovita krila Ronalda i Bejla, znajući da Alonso i Modrić mogu da dobiju bitku na sredini terena. Potez kada je očajni Pep uveo Havija Martineza umesto Mandžukića da patrolira ispred odbrane i postane živi štit za ranjivu odbranu u strahu da ne doživi katastrofu je sportsko priznanje nemoći Bajernovog trenera.

Tihi Don nije likovao, samo je izrazio žal što u finalu neće imati Ćabi Alonsa - čoveka koji je srce ovog tima Reala.

Svestan da mu je takav mišić neophodan protiv tima koji neće igrati na gol više poput Bajerna već će doći sa štitom i kopljem speman za rat u Lisabonu.