Kako Pero Simić savjetuje Dodika

Iz arhiva: Ljiljana Zelen Karadžić o Peri Simiću, medijskom savjetniku Milorada Dodika.Jedna od najprljavijih figura u RS jeste Pero Simić, savjetnik za medije Milorada Dodika.

Simić se već devet godina, koliko je Dodik na vlasti, zvanično gotovo nikako ne oglašava, sem nekoliko tekstova koje je objavio u listu „Danas“, a koji su pokazali da je riječ o potpuno nepismenooj osobi; gotovo analfabeti.
 
Međutim, Simić je itekako prisutan na portalima, gdje pod lažnim imenima, teško vrijeđa sve one koji se njemu i njegovom šefu ne dopadaju, ne prezajući da udari i po porodicama, maloljetnoj djeci, mrtvima... Najbolje to govori o njegovom mentalnom sklopu.
 
Napisati za Simića da je smeće, značilo bi učiniti mu uslugu, jer je taj nesretnik za žaliti.
 
Uprkos tome, nekako mu je uvijek uspijevalo da bude uz čelne ljude vlasti, kako kod Radovana tako i kod Biljane i Milorada.

I sve ih je izdao. Prvo Radovana, pa Biljanu, a izdaće i Milorada. Čim za to dođe vrijeme, a ono je na pragu.
 
Prije nego li vam dopustim da pričitate pismo Ljiljane Zelen Karadžoć, upućeno krajem aprila 2005. godine tadašnjem direktoru RTRS-a Draganu Davidoviću u kojem ona govori ko je i kakav je Pero Simić, u to vrijeme urednik emisije „Ispod tepiha“, ispisaću još nekoliko biografskih podataka Dodikovog medijskog gurua, koji su bitni za razumijevanje ponašanja te osobe;

On, kao i njegov sadašnji Gazda, Intenzitet Srpstva prilagođava ambijentu, kako bi iz njegove prodaje/veličanja izvukli najveću moguću ličnu korist.
 
Simić je u ratu bio urednik „Lista Semberije i Majevice“ i apologeta Radovana Karadžića.

U tekstu iz maja 1995. godine objavljenom u Simićevim novinama on navodi:
"Međutim svet nastavlja po starom. Kada su videli da se očuvalo političko i vojno rukovodstvo Republike Srpske Međunarodna zajednica pokreće ‘krivični postupak’ protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića kao i bivšeg ministra MUP-a Republike Srpske Miće Stanišića zbog navodno ratnog zločina Srba za koji su, opet navodno, oni odgovorni. O kakvoj se sramoti Međunarodne zajednice radi ovde nije potrebno ni govoriti”, pisao je tada Simić.
 
Tokom 1997. godine, Simić je napustio Karadžića, i pridružio se Miloradu Dodiku.

Tada je Međunarodna zajednica za njega postala svetinja, a on je, gdje god je mogao, od RTRS-a pa do listova finansiranih novcem stranaca, svojim polupismenim tekstićima udarao i po Karadžiću i po RS i po Vojislavu Koštunici i po Slobodanu Miloševiću…
 
Kada sam ga 2005. godine ogolio i pokazao u seriji tekstova o kakvoj  ništariji se radi, Simić je zavapio i napisao da je postao meta od onog momenta kada je javno napisao “i na televiziji rekao da Radovan Karadžić i Ratko Mladić treba da idu u Hag".
 
Simić, koji je 1995. godine svim žarom branio Karadžića, deset godina kasnije pozvao ga je da se preda, jer je tada itekako uživao u sinekurama raznoraznih NVO.

Samo godinu kasnije, Simić je zaboravio na “ruku koja ga hrani”, pa se, nakon ulaska u Dodikov kabinet i naglog bogaćenja, ponovo vratio na one “ratne dane”. Razlog: Dodik je tih godina šljamu poput njega dijelio i šakom i kapom, samo kako bi ih vidio da mu sluganski mašu repom.

Dodik je prodao Telekom, stranci mu više nisu bili potrebni, imao je milijarde na raspolaganju, pa je otkačio i međunarodnu zajednicu i zdrav razum. Dok para nije nestalo.

Šljam je sastrugao šerpu, a uskoro će sastrugati i Dodika, jer su već našli nove gazde.   
 
Ljiljana Zelen Karadžić je u svom pismu, upućenom RTRS-u krajem aprila 2005. godine, hirurški precizno pokazala kakva loša osoba je Simić.

Treba imati na umu da je i tada, kao i sada, RTRS kontrolisao Milorad Dodik.
 
 
Pismo Ljiljane Zelen-Karadžić
 
RADIO-TELEVIZIJA
REPUBLIKE SRPSKE
N/R direktora G. DRAGANA DAVIDOVIĆA
 
OTVORENO PISMO
 
Poštovani g. Davidović,
 
Obraćam Vam se povodom emisije "Ispod tepiha" Vašeg urednika Pere Simića, u kojoj je iznesen niz neistina.
 
Ne ulazeći u lične stavove gostiju u studiju, protestujem pre svega zbog objavljivanja netačne i neautorizovane biografije Radovana Karadžića. Postoji i dostupna je autorizovana biografija, ustupljena više puta na zahtev brojnih novinara, pisaca i međunarodnih zvaničnika, na koju je Pero Simić mogao da se pozove.

Istu je mogao da dobije i od mene, a proveri upoređujući je sa bilo kojom autorizovanom i objavljenom.

Obzirom da Radovan Karadžić poslednjih godina nije u mogućnosti, poznato je da sam ja, za sve koji su mi se obratili, bila otvorena za saradnju i pomoć pri pružanju biografskih podataka Radovana Karadžića.

Pitam se da li su tačni biografski podaci ili ja lično nepodobni za Peru Simića i cilj njegove emisije.
 
Jer, biografija koju je objavio Pero Simić nije samo netačna i neautorizovana nego je novinski članak koji se sastoji od "rekla-kazala" detalja, što Pero Simić nije ni pokušao da sakrije.

To u najmanju ruku nije ni korektno ni profesionalno.
 
Da su u pitanju zle namere i neprofesionalizam Pere Simića pokazuju metod i način vođenja i cele emisije, tokom koje je isticao svoje komentare, prekidao sagovornika i sa ironijom, koja je često prelazila u sarkazam, prezentovao svoje nazovirelevantno mišljenje kao nepobitne činjenice.
 
Neskrivena mržnja u ponašanju Pere Simića nije dozvoljavala da se izrazi nijedno mišljenje gostiju koje nije bilo po ukusu ovog voditelja.

Naravno, voditelj ima pravo na svoje privatno mišljenje, ali ne i da ga plasira u emisiji kao jedino važno, pouzdano i tačno.

U tom slučaju mu gosti i nisu potrebni, osim kao dekor. To se i dogodilo.

Izvor mržnje mi zaista nije poznat, jer je Pero Simić uživao povlašteni položaj u čestim kontaktima koje je imao sa Radovanom Karadžićem tokom devedesetih godina. Izuzev ako to samo po sebi Peri Simiću ne predstavlja toliki problem da rešenje potraži u drugoj krajnosti, bežeći i sam od sebe.
 
Ukoliko Vaš urednik želi da bude jedina zvezda svojih emisija, nemam ništa protiv, osim ako i dalje ne misli da se služi lažima i mržnjom kada govori o Radovanu Karadžiću.

I do sada je više puta iznosio maliciozne primedbe i neistine u njegovoj emisiji "Haške (ne)prilike".
 
Osim toga, voditelj se usudio da ceni i psihološki profil Radovana Karadžića, za šta nije kvalifikovan i što je načinom kako je to radio nesumnjivo dokazao.
 
A da je cilj emisije potpuno promašen, pokazuju rezultati glasanja javnosti, u ime koje je tokom cele emisije Simić nesebično blatio Radovana Karadžiča, isijavao mržnju i podsmeh.

Zato mu je nedostajalo snage, hrabrosti i profesionalnosti da rezultate komentariše i emisiju završi u stilu urednika kakav bezuspešno pokušava postati.
 
Od Vas zahtevam da, zbog objektivnog i tačnog informisanja javnosti, a naročito onih 81 % koji su glasali protiv odlaska Radovana Karadžića u Hag, na početku sledeće emisije "Ispod tepiha" objavite tačnu i autorizovanu biografiju Radovana Karadžića, sa istom važnošću, u istom trajanju i tehničkoj obradi.
 
Od Vas tražim i da ovo otvoreno pismo objavite odmah u glavnim informativnim emisijama Vaše RTV kuće.

I za Vas, kao i do sada, ostajem otvorena za pomoć i saradnju.
 
S poštovanjem,
Prim. dr Ljiljana Zelen-Karadžić
(Ovo pismo nije objavljeno u programima RTRS-a, ali jeste u nekim štampanim medijima; op.aut.) 

VaskovicBlog