Svaka druga jabuka otrovna?

Više od 40 odsto preparata za zaštitu bilja, legalnih u Srbiji, zabranjeno je u EU. Svi domaći proizvođači pesticida propali kada je, pre 10 godina, dozvoljen uvoz iz Kine i Indije, pišu “Večernje novosti”.

Srbija 25.04.2012 | 09:38

ČAK 40 odsto pesticida koji se koriste za zaštitu bilja, zabranjeno je u Evropskoj uniji. Sumnjivi preparati prisutni su samo na našem tržištu i uvoze se iz Kine, Indije, Hongkonga i drugih dalekoistočnih zemalja.

Dozvole za upotrebu opasnih hemikalija daju se jer se još ne primenjuje Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, koji je donet još 2009. godine.

"Sumnjamo da pesticidi koji imaju minimum dokumentacije predstavljaju rizik po životnu sredinu, zdravlje životinja i ljudi", kaže Miroslav Ivanović iz Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA)."Kada je pre 10 godina Srbija dozvolila uvoz preparata propalo je 12 domaćih proizvođača pesticida."

Ovakva, u EU zabranjena sredstva, neuporedivo su jeftinija od dozvoljenih, pa se dovodi u pitanje izvoz naših proizvoda u evropske zemlje. Najveći problem je što se proizvodi tretirani neproverenim preparatima prodaju isključivo na domaćem tržištu!

"Bezbednost hrane mora da bude iznad svega ostalog i od Ministarstva poljoprivrede očekujemo da ne strahujemo od izvoza - kaže Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača voća i povrća.

"Krompir tretiram isključivo preparatima dozvoljenim u Holandiji, jer su tu listu prepisale i Albanija i Makedonija! Zamislite katastrofu da nam zabrane izvoz maline, jer su ih proizvođači, ni krivi ni dužni, tretirali preparatima zabranjenim u EU!

Mali proizvođači u Srbiji nisu školovani i najčešće ne znaju šta treba da koriste, u kojoj količini i kada. Nažalost, u poljoprivrednim apotekama rade trgovci, a ne stručnjaci koji će dati dobar savet.

Zbog toga se u Srbiji bez problema prodaje i totalni herbicid koji ostavlja teške posledice po zdravlje ljudi, a pogotovo onih koji ga upotrebljavaju.

"Zalažemo se za bezbednu hranu, jer su kupci ostavljeni na milost i nemilost proizvođača", kaže Andrija Lilić iz Udruženja uvoznika.Ovo nije napad na domaće proizvođače, jer oni ne postoje! Postoje samo uvoznici preparata zabranjenih u EU koji ih u Srbiji pomešaju i prodaju. Svi jedemo hranu koja se prodaje u Srbiji i koja mora da bude bezbedna."

VIŠE KORISTI, NEGO ŠTETE

PESTICIDI su korisni, jer poboljšavaju kvalitet i prinose, daju više hrane. U Srbiji bi prinosi bili za 40 odsto manji kada se ne bi koristili.

"Da nema preparata za zaštitu bilja jeli bismo ostatke hrane koji preostale posle bolesti, korova i insekata - kaže Luka Matić iz Udruženja uvoznika.

"Ipak, nije dovoljno da preparati budu efikasni, već i bezbedni. Potrebno je 10 godina i 200 miliona evra da bi se jedan preparat pojavio na tržištu, a najviše novca ode na ispitivanja. Polovina onoga što se prodaje u Srbiji uopšte nije ispitana!