Borba za kraće radno vrijeme

Po novom francuskom zakonu, zaposleni su nakon radnog vremena, obavezni da isključe mobilne i okanu se posla na kompjuteru.

Po novom francuskom zakonu, zaposleni su nakon radnog vremena, obavezni da isključe mobilne i okanu se posla na kompjuteru.Francuske kompanije biće nadalje u obavezi da osiguraju da zaposleni van radnog vremena ne budu pod pritiskom da se late „domaćeg zadatka”. Finansijska kriza i nove tehnologije obezbedili su poslodavcima širom sveta izgovor da upošljavaju svoje zaposlene i daleko izvan radnog vremena za koje ih plaćaju. Slanje poruka na mobilni telefon pre posla ili u ponoć kad se budi biznis na drugom kraju sveta, obraćanje pismima na privatni i-mejl, bombardovanje najnovijim podacima vezanim za poslovanje, samo su neke od tehnika koje uveliko upražnjavaju mnogi šefovi, objašnjavajući ovo nasrtanje izvan radnog vremena potrebom da firma bude konkurentnija i efikasnija. Strepeći od gubitka radnog mesta, propuštene šanse za napredovanje ili pada rejtinga kod gazde, mnogi zaposleni pristaju na ovu komunikaciju, produžavajući radni dan i skraćujući sebi šansu da prožive još nešto osim rada, reda i discipline u kolektivu. „Produktivnost zaposlenih širom sveta nastavila je u 2013. godini da opada, iako sporijim tempom nego u prethodnim godinama krize”, navodi nedavni izveštaj Konferens Borda, međunarodne organizacije sa sedištem u SAD koja se bavi analizom uslova za poboljšanje proizvodnje. „Ranije smo slali decu da rade u rudnicima. Otpuštali smo žene čim zatrudne i očekivali od zaposlenih da rade 12 sati šest dana u nedelji. Više od 200 godina povezivali smo bolje uslove rada i kraće radno vreme kao znak društvenog progresa. Četrdesetočasovna radna nedelja je danas anahrona i nazadna”, ističe En Kut, šef odeljenja za socijalnu politiku Nove ekonomske fondacije iz Londona u autorskom tekstu u „Njujork tajmsu”. Kako povećati produktivnost zaposlenih, velika je mora Evrope koja od izbijanja krize postojano beleži anemični privredni rast, pogotovo u odnosu na druge regione sveta. „Grci su lenji”, grmeo je tokom višegodišnje krize bogatiji deo Evrope, nakon zaključka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) da Grci provode najveći broj radnih sati godišnje na poslu (2.000), ali postižu 70 odsto manju produktivnost od Nemaca koji rade 1.400 sati u 12 meseci. OECD je nedavno utvrdio da postoji veza između kraćeg radnog vremena i veće produktivnosti. Uprava švedskog grada Geteborga odlučila je prošle sedmice da tu vezu proveri i u praksi. Eksperimenta radi, službenici Geteborga podeljeni su u dve grupe. „Zamorčići” u upravi Geteborga radiće nadalje šest radnih sati dnevno, dok će „kontrolna grupa” nastaviti sa uobičajenim sedmočasovnim radnim vremenom za istu platu. Cilj opita je da se utvrdi da li će radeći kraće, zaposleni biti stimulisani da više prionu na posao, ređe idu na bolovanja i uopšte „mentalno i fizički se osećaju bolje”, prenosi londonski „Gardijan”. „Radna snaga je stabilnija kada radi kraće”, procenjuje En Kut, navodeći sličan eksperiment koji je sproveden u američkoj državi Juta, gde su zaposleni u javnom sektoru živnuli nakon što im je odobren trodnevni odmor za vikend. Francuski sindikati – koji su još 1999. godine izdejstvovali jedinstvenu radnu nedelju od 35 sati – otišli su prošle sedmice korak dalje u bici za opuštenije i marljivije radnike. Po novom francuskom zakonu, zaposleni će nakon isteka radnog vremena u 18 časova, biti u zakonskoj obavezi da se ne odazivaju na telefonske pozive svojih šefova. Istovremeno, trudbenicima je zabranjeno da nakon radnog vremena nastave da na kompjuterima zure u bilo šta što ima veze sa poslom. Francuske kompanije biće nadalje u obavezi da osiguraju da zaposleni van radnog vremena ne budu pod pritiskom da se late „domaćeg zadatka”. Postupanje „u duhu zakona i Francuske”, biće pod strogim nadzorom, najavile su tamošnje unije sindikata. Sindikalna borba za kvalitetniji život zaposlenih, tradiciju dugih godišnjih odmora, vremena za familiju, rekreaciju i druge društvene uživancije, tesno povezane sa „francuskim stilom života”, imaju izgleda podršku i novog premijera Manuela Valsa. „Suviše patnji i malo nade, takva je situacija danas u Francuskoj. Najvažnija stvar je da Francuzima obnovimo veru u budućnost, bez uništavanja našeg društvenog modela. To Francuzi nikada neće prihvatiti”, poručio je Vals, u govoru pred parlamentom prošle sedmice.