“Proces Principu” spasen od plamena

Dokumentacija pod nazivom "Proces Gavrilu Principu i drugovima“, nije stradala u požaru, koji su izazvali demonstranti u napadu na Predsedništvo BiH u Sarajevu.

Republika Srpska 18.02.2014 | 08:50 Dokumentacija pod nazivom "Proces Gavrilu Principu i drugovima“, nije stradala u požaru, koji su izazvali demonstranti u napadu na Predsedništvo BiH u Sarajevu. To što ova građa nije završila u plamenu posebno je važno zbog istraživanja početka Prvog svetskog rata i okolnosti oko atentata pripadnika Mlade Bosne na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, događaja koji još izaziva političke i istorijske kontroverze, posebno u godini kada se obeležava njegova stogodišnjica, pišu Novosti. Ovaj beogradski dnevnik je prvi u prilici da objavi listu uništene ili delimično oštećene arhivske građe koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama Predsedništva BiH, u glavnoj sarajevskoj ulici. Kutije sa arhivskim spisima nestale su ili u plamenu ili ih je oštetila voda, kojom je vatra gašena. Najveća oštećenja identifikovana su u Depou 1, prostorija A. Ovde su se nalazili dokumenti preuzeti od Upravnog arhiva iz Beča. Odnose se na Ministarstvo poljoprivrede (1918), Austrijsko ministarstvo za vere i nastavu (1893-1918), Ministarstvo unutrašnjih poslova (1880-1920), Ministarstvo pravosuđa (1880-1917) i Ministarstvo za javne radove (1908). U ovom depou stradalo je i šest paketa dokumenata dobijenih iz Saobraćajnog arhiv iz Beča, a odnose se na "Bosanske železnice“ iz perioda od 1888. do 1895. godine, kao i niz dokumenata iz bečkog Ratnog arhiva. Vatrena stihija u pepeo je pretvorila dokumentaciju koja se odnosi na događaje iz perioda Drugog svetskog rata. U nepovrat je otišla i vredna građa iz perioda Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Stradalo je 50 kutija u kojima je bila pohranjena dokumentacija Poglavnikovog povereništva od 1941. do 1942. godine, pa 70 kutija sa papirima Velike župe Vrhbosanske od 1941. do 1945. i 12 kutija u kojima su čuvani spisi Ureda ustaškog stana iz 1941. godine. Plamen je progutao oko 15.300 dokumenata adresiranih na Dom za ljudska prava, koje je arhivirao Ustavni sud BiH. Iz prvog depoa, u prostoriji B uništeno je 30 kutija u kojima se nalazila zbirka otkupa i poklona i dokumentacija vezana za rad i ličnosti Zemaljske vlade BiH sa početka 20. veka. Iz prostorije C ovog depoa, ponajviše od vatrogasnih šmrkova, oštećena je dokumentacija koja se odnosi na Zemaljsku komisiju za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača (1944-1947), za ratnu štetu tadašnje Narodne Republike BiH (1945-1950), a voda je natopila i dokumente Vrhovnog šerijatskog suda za BiH (1879-1946) i Šerijatske sudačke škole. Štetu su pretrpeli i papiri sa sudskih procesi komunistima u BiH.