Vratio se Valter

Iz aviona se vidi kako je neoliberalna čizma pošteno načepila „jugosferu” .

Republika Srpska 13.02.2014 | 12:12 Iz aviona se vidi kako je neoliberalna čizma pošteno načepila „jugosferu” .Kazano terminologijom antibirokratske revolucije – u BiH se dogodio narod! Da je živ, Marks bi verovatno likovao, mada bi ga u isto vreme bunilo to što se u zemlji s pretežno socijaldemokratskim vođstvom (Lagumdžija, Dodik), koje bar na hartiji štiti običnog čoveka, poprilično loše živi. Štaviše životni uslovi su, ako je suditi prema mnogim statističkim pokazateljima, daleko najgori u regionu. Lošiji i od životnih prilika u Srbiji. Druga stvar koja bi Marksa bacila u rebus tiče se stihijskog karaktera bosansko-hercegovačkog bunta. Ni traga od plavih kragni, radničkih kolona i sindikalnih barjaka. (Alterglobalistički transparenti, poput onog „Vratio se Valter”, ništa ne bi govorili tvorcu istorijskog materijalizma.) No, Marks bi ubrzo shvatio kako u BiH, kao uostalom i u drugim delovima bivše samoupravne Juge, radnička klasa ne postoji. Ili postoji u fragmentima, pod neutralnim nazivom (ne)zaposleni. Drugim rečima, iz aviona se vidi kako je neoliberalna čizma pošteno načepila „jugosferu”. Bivše republike Jugoslavije (današnje poluzavisne državice), beru slične tranzicione brige, s tim što je u nekima od njih situacija za jotu bolja od najgore, a u drugima gora od prosečne. Ljudima je više ili manje dogorelo do nokata usled pljačkaških privatizacija, lošeg materijalnog stanja, rastuće nezaposlenosti, rasturenih privreda, kreditnog robovanja bankama, sistemskih korupcija, birokratizovanih nepotizama, besperspektivnosti... Tako vam je to kada pritisnu neoliberalizam odozgo i burazerski kapitalizam odozdo. U tom kontekstu donekle je preteran strah međunarodne zajednice od izbijanja novog građanskog rata u Bosni i Hercegovini, što s druge strane može ukazivati na globalni tretman građanskih protesta, koji se u današnjem neoliberalnom poretku redovno trpaju u potencijalno militarističke koševe. Setimo se kako je svojevremeno „Okupatorima Volstrita” prilepljen epitet terorističke bande. I mada sećanje na bratoubilački rat iz devedesetih godina i dalje poziva na oprez, čini se da je aktuelni narodni bunt u BiH ipak socijalno obojen. Reč je o gnevnim ljudima sa, što bi Džoni Štulić rekao, „gorkim okusom” u ustima –- voljnim da po gradskim ulicama rasprostiru tranzicioni gnev zbog lošeg ekonomskog stanja. Doduše, u sličnim situacijama nipošto ne treba potcenjivati značaj ekstremnih elemenata koji dolaze s desne strane političkog spektra, ali ih takođe ne treba precenjivati u smislu potencijalnog raspaljivača nacionalističkih strasti. S druge strane, vatrenim ljubiteljima koincidentnih fenomena teško može promaći jedan zanimljiv detalj. Naime, već je rečeno da su se protesti koji su najpre započeli u Tuzli, potom u Sarajevu i tako redom, odigrali upravo na tridesetogodišnjicu otvaranja zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Trivijalna slučajnost ili jungovski sinhronicitet izazvan nostalgijom za zemljom koje više nema? A koja upravo ljudima u Bosni i Hercegovini i Srbiji još izgleda, i verovatno će još dugo izgledati, kao reper normalnog života. No čak i kada bi jugonostalgija, kao što to tvrde pojedini kritičari, predstavljala ne toliko čežnju za konkretnom realnom prošlošću koliko za fantazijama i željama koje su nekada bile moguće – to ne bi nužno značilo i njenu eliminaciju iz determinističkog klupka skrivenih uzročnika koji pokreću izvesna društvena zbivanja. Ne kažemo da se tako nešto zaista dogodilo u Bosni, ali je u svakom slučaju indikativno da se „Valter vratio” baš na trideseti rođendan legendarnog Vučka. IZVOR: POLITIKA