BiH se zadužuje za potrošnju, umjesto za privredu

Posljednje procjene govore da je BiH zadužena oko deset milijardi maraka.

Republika Srpska 13.01.2014 | 09:35 Posljednje procjene govore da je BiH zadužena oko deset milijardi maraka. U posljednje tri godine zaduženost je gotovo udvostručena. Prema pravilima EU, BiH se ubraja u srednje zadužene zemlje, ali problem je u tome što krediti u ogromnoj mjeri završavaju u javnoj potrošnji. Iako ekonomisti kažu da, prema pravilima koje postavlja EU, BiH još nije dostigla kritičnu tačku zaduženosti, činjenicu da kreditna sredstva vlast koristi za krpljenje rupa u budžetu ocjenjuju - poražavajućom. „Naš dug ne prelazi 60 posto bruto-domaćeg proizvoda, to je u Mastrihtu neka gornja granica za članice Evropske unije. Međutim, drugo pitanje je koliko je država zadužena, a ona je zadužena za ono što ona direktno uzima kredite i ono za što ona garantuje. Nažalost, ili na nesreću, naši dugovi su bili u neproizvodne svrhe, znači, zaduživao se javni sektor za saniranje problema u budžetu i u javnim fondovima, a da BDP nije rastao“, ističe direktor Ekonomskog instituta RS Duško Jakšić. Bivši ministar finansija i trezora BiH, a sada poslanik u Parlamentu BiH, Dragan Vrankić kaže da je poražavajuća činjenica da se od ukupne zaduženosti minoran dio odnosi na privredu. „U strukturi javne zaduženosti, zaduženost za javne radove iznosi 50 posto, zaduženost za javnu potrošnju iznosi 37 posto, dok je nekih samo 12 posto zaduženost za privredu. I to je katastrofa“, smatra Vrankić. Ekonomista Svetlana Cenić smatra da političari izazivanjem političkih kriza odvlače pažnju od katastrofalnog stanja ekonomije u BiH. „Dok se mi bavimo sporazumima SDA, pa SDP sa SNSD, privreda je u kolapsu. I nećemo se, očigledno, i dalje time baviti, bitno je sad samo namaći pare da ova administracija i ogromna birokratija 'funkcioniše', i da se sačuvaju fotelje. Za privredu para nema, grcaće i dalje, duguju joj i vlade, onda oni duguju dalje, jedni drugima, i idemo u spiralu nelikvidnosti, nesolventnosti“, kaže Cenić. Uprkos dugogodišnjim upozorenjima ekonomista, BiH i dalje srlja u dužničko ropstvo, ističe za RSE nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Dragoljub Stojanov. On smatra da je za izlazak iz spirale zaduženja potrebna vizija koje, kako tvrdi, u BiH očito nema. „Posebno se bojim da su ljudima isprani mozgovi. Teško čujete ekonomistu, profesora, teoretičara, da ne kažem političara, koji razmišlja da postoji druga mogućnost, rješavanje problema osim oslanjanja na strani kapital. To sigurno nije rješenje. Mozgovi su isprani, nama je rečeno da sami ne možemo ništa, da sami ne znamo ništa, zato sve prodajemo, Telekom i ostalo, a neka zemlja koja prodaje resurse, kad ostane bez resursa nema čime upravljati. Zemlja postaje u biti nesuverena, a zemlja koja ekonomski nije suverena, nije ni politički. Sad sam ja bezobrazno drzak da kažem da smo mi postali kolonija, ne samo mi, nego sve zemlje u tranziciji“, kaže Stojanov. Uprkos svim upozorenjima ekonomista, vlast u BiH i ne razmišlja o smanjenu zaduženja. Šta više BiH je zainteresovana za novi kredit kod MMF-a. A kako bi i taj novi kredit bio upotrebljen za vraćanje starog – izvesno je jedino to da teret otplate dugova vlasti u BiH ostavljaju narednim generacijama.