Ove žene vladaju planetom

Liderke na čelu država učvrstile su svoje položaje, pa se 2013.

Republika Srpska 05.01.2014 | 10:44 Liderke na čelu država učvrstile su svoje položaje, pa se 2013. s pravom može nazvati godinom žena. Nemačka kancelarka Angela Merkel započela je treći uzastopni mandat, a Mišel Bašele ponovo je postala predsednica Čilea... Mogla je da se zove Angela Kazmirčak i bude samo još jedna nemačka domaćica. Ipak, Angela Merkel je odabrala da se bavi politikom i danas je šefica Hrišćanskodemokratske unije i kancelarka Nemačke. Nakon drugog reizbora, svetski mediji proglasili su je najmoćnijom ženom na svetu, a tu titulu joj je za 2013. godinu dodelio i „Forbs“. - Žene se sasvim dobro snalaze u politici. Ipak, neke stvari muškarci rade bolje. Na primer, bolje cepaju drva - rekla je Merkelova jednom prilikom. Na drugom mestu „Forbsove“ liste najmoćnijih žena za ovu godinu našla se Dilma Rusef, predsednica Brazila. Nazivaju je brazilskom Čeličnom ledi, a oči celog sveta biće uprte u nju ove godine, kada se u Brazilu održava svetsko prvenstvo u fudbalu. - Volim fudbal, kao i svi mi u Brazilu. Ovo će biti svetski kup nad kupovima - rekla je predsednica koja je sedamdesetih provela dve godine u zatvoru zbog umešanosti u trgovinu drogom i oružjem. Prema ocenama analitičara, Južna Amerika predstavlja jednu od vodećih regija za žene u politici. U prilog tome govori i činjenica da je Mišel Bašele u decembru ponovo izabrana za predsednicu Čilea. Bašele su 1975. uhapsile i mučile čileanske vlasti, dve godine nakon vojnog puča kojim je diktator Avgusto Pinoče postao predsednik. - Preuzela sam rizik i postala vođa države a da se istovremeno nisam odrekla svoje ženstvene prirode. Ja sam žena i radim za žene - rekla je predsednica. Žena je i na čelu Argentine. Drugi uzastopni mandat Kristine Fernandes de Kirhner počeo je u oktobru 2011. Udovica nekadašnjeg predsednika Nestora Kirhnera istrajna je u sporu sa Velikom Britanijom oko suvereniteta nad Folklandskim ostrvima. U oktobru je imala operaciju mozga, a kritičari je nazivaju kraljicom botoksa. Kažu da je opsednuta izgledom i dizajnerskom odećom, a sa putovanja se vraća sa koferima punih skupih cipela. U politiku, kao i u život, unosim mnogo strasti. Za to su zaslužni moji latino koreni - rekla je predsednica. Hele Torin Šmit, premijerka Danske Od oktobra 2011. ona je prva žena na tom položaju. Uvela je pravilo da zaposleni svakodnevno odrade 12 minuta više, što donosi čitav sat dodatne produktivnosti nedeljno. Mediji su je kritikovali zbog navodnog flertovanja sa Obamom na komemoraciji Nelsona Mandele, kada je izvadila mobilni telefon i slikala se sa američkim predsednikom. Atraktivna plavuša nosi isključivo firmiranu odeću i obuću, a na kartu seksepila igrala je i tokom predizborne kampanje. - Za devojčice je moj izbor je velika stvar. To im pokazuje da mogu da maštaju o bilo kojoj funkciji, smatra Šmit. Erna Solberg, premijerka Norveške Ona je druga žena na toj funkciji. Polovinu ministara u njenom kabinetu čine žene. Uzor joj je Angela Merkel. Obećala je da će smanjiti poreze na plate i pooštriti uslove za dobijanje boravišnih dozvola za imigrante. Gvozdena Erna, kako je zovu Norvežani, u braku je od 1996. godine sa Sindreom Finom, sa kojim ima dvoje dece. On je tokom predizborne kampanje stao u odbranu svoje supruge, smatrajući da je voditelj nacionalne televizije NRK “suviše oštro ispituje uživo”.