Poklon Jovanki Broz putovao 50 godina

Da voz kojim su Tito i Jovanka iz Zagreba 1957.

Republika Srpska 14.10.2013 | 11:00 Da voz kojim su Tito i Jovanka iz Zagreba 1957. godine putovali za Split nije kasnio u polasku, vunena jastučnica, ručni rad Nene Trbojević iz ličkog sela Plaški, bio bi samo još jedan u nizu poklona za prvu drugaricau nekadašnje Jugoslavije.Kako Tito ne bi zakasnio na sastanak u Splitu, kompozicija je kroz Plaški samo protutnjala, ostavljajući Nenu neutješnu što, kao izabrana predstavnica lokalnog AFŽ-a, nije imala priliku da drugarici Jovanki preda poklon. Spakovala je plavo-crvenu jastučnicu ispletenu još 1937. godine, nadajući se da će jednom ipak stići u ruke osobe kojoj je i namenjena. Punih 50 godina kasnije, 2007, to se i dogodilo, a poklon je Jovanki uručila Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika Beograda i rođaka Nene Trbojević. Jastučnicu je godinama čuvala Nenina ćerka, Radmilina sestra od tetke, Mara Petronijević. Nije je zaboravila ni 1991. godine, kada je sa mužem i djecom krišom napuštala Zagreb koji u to vrijeme nije bio bezbjedan za srpsku porodicu poput njihove. Većinu stvari ostavili su u Zagrebu, ali ne i „Jovankinu jastučnicu”. Konačno, marta 2007. godine Hrustanovićeva je zajedno sa Rasimom Ljajićem posjetila Jovanku u gotovo urušenoj vili u „Bor” na Dedinju. Veoma se Jovanka iznenadila jastučnicom koju je dobila. Rad joj je bio veoma poznat, jer je to jedna od karakteristika Like. Samo par dana kasnije, na portirnicu Skupštine Beograda stigao je koverat za Radmilu Hrustanović, a u njemu na papiru sa štampanim zaglavljem sa imenom Jovanke Broz, svojeručno potpisano Jovankino pismo Mari Trbojević. - Dirnula me je vaša pažnja i činjenica da ste ovaj ručni rad čuvali punih 50 godina. Uvjerevam vas da ću vaš poklon koristiti i čuvati kao uspomenu na vas, vašu majku i na Plaški - napisala je Jovanka, i dodala: „Sada mi je žao što se tada nismo zaustavili u Plaškom, da iz ruku vaše majke Nene Trbojević primim ovaj poklon. Ali ko se nadao da ću poslije toliko godina sresti vašu rođaku gospođu Radmilu Hrustanović i da će mi ona uručiti vaše pismo i poklon. Neizmjerno sam joj zahvalna što mi je pomogla oko grijanja i krova koji je prokišnjavao.”