Evropska komisija pokrenula postupak protiv Hrvatske

Evropska komisija započela postupak konsultacija sa zemljama članicama o aktiviranju zaštitnih mera zbog hrvatskog zakona o evropskom nalogu za hapšenje.

Republika Srpska 18.09.2013 | 16:11 Evropska komisija započela postupak konsultacija sa zemljama članicama o aktiviranju zaštitnih mera zbog hrvatskog zakona o evropskom nalogu za hapšenje.Evropska komisija danas je pokrenula proceduru iz članka 39. što podrazumeva pojačan nadzor i suspenziju stavke 'Šengen Fasiliti' iz članka 31. Pristupnog ugovora i to zbog nepoštovanja propisa o Evropskom nalogu za hapšenje, stoji u saopšenju EK. Komisija kao moguće mere predlaže "pojačani monitoring i suspenziju" sredstava za pripremu za ulazak u šengenski prostor. Zemlje članice, prenela je Hina, imaju deset dana da se izjasne o tom pitanju, a nakon toga će Hrvatskoj biti određene sankcije, sem ako ona u narednih nekoliko dana bude izmenila zakon i uskladila ga sa evropskim. Komisija može, ali ne mora uvažiti mišljenje zemalja članica, jer je po pristupnom ugovoru ona nadležna za aktiviranje zaštitnih mera. Kako prenosi hrvatski portal Dnevnik.hr, Mina Andreeva, portparolka potpredsednice Komisije Vivijan Reding pojasnila je šta znači pojačani monitoring, rekavši da je to jedna od opcija koja se predlaže i da će konačna odluka biti donesena nakon što se obavi postupak sa zemljama članicama. "Pojačani monitoring znači da se od Hrvatske mogu tražiti izveštaji o sprovođenju zakona u području pravosuđa i unutrašnjih poslova ili u vezi s korišćenjem evropskih fondova. Ali, konačne odluke još nema i stoga ne mogu biti konkretnija", rekla je Andreeva, koja je izbegla da odgovori da li je reč o sličnom postpristupnom monitoringu kakav imaju Bugarska i Rumunija. Što se tiče suspenzije korišćenja sredstava šengenskog instrumenta, Hrvatska je za ovu godinu dobila već dobila 40 miliona, a 80 miliona evra za sledeću godinu moglo bi da bude suspendovano. Ono što treba istaći u celoj priči jeste da je Evropska komisija došla do zaključka kako Hrvatska nije ispoštovala više od 20 naloga za hapšenje, dakle ne radi se samo o onome za Josipa Perkovića. Do 6. septembra Hrvatska je primila 121 nalog za hapšenje, od čehg se 23 odnose na zločine počinjene pre 7. avgusta 2002. godine. Hrvatska vlada bi, prema najavama premijera Zorana Milanovića, trebalo na sutrašnjoj sednici da raspravlja o izmenama spornog zakona, nakon čega će on biti prosleđen Saboru, međutim, ne na način koji je predložen iz EU. Takođe, prema najavama premijera, zakon će biti usvojen, ali će njegova primena početi sredinom narednog jula. Brisel, međutim, to smatra odugovlačenjem. Potpredsednica EK zadužena za pravosuđe Vivijan Reding izjavila je u ponedeljak u Trstu da je Hrvatska izmenama zakona o evropskom nalogu za hapšenje izneverila poverenje. Izmenama zakona u poslednji čas, samo tri dana pre pristupanja Uniji, Hrvatska je "ozbiljno prekršila zakon, ali najozbiljnije od svega je što je izneverila poverenje", rekla je Redingova na konferenciji za novinare.