Godišnjica napada na Ameriku u sjenci sirijske krize

Sjedinjene Američke Države danas će obeležiti 12-godišnjicu terorističkih napada u trenutku kada su oči sveta uprte u predsednika Baraka Obamu zbog njegove namere da sirijsku krizu reši vojnim putem.

Republika Srpska 11.09.2013 | 07:30 Sjedinjene Američke Države danas će obeležiti 12-godišnjicu terorističkih napada u trenutku kada su oči sveta uprte u predsednika Baraka Obamu zbog njegove namere da sirijsku krizu reši vojnim putem. Direktna posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. godine bila je odluka Bele kuće na čelu sa Džordžom Bušom mlađim, da objavi rat terorizmu u svetu, što je nesumnjivo suštinski odredilo tendencije u međunarodnim odnosima prvih decenija 21. veka. U Sjedinjenim Državama sa izuzetnom posvećenošću svake godine podsećaju na žrtve napada od pre 12 godina. Žrtve terorističkog napada su stradale nakon što su dva oteta aviona udarila u kule „bliznakinje" Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, koje su se potom srušile, kao i prilikom udara trećeg aviona na kompleks Pentagon u Vašingtonu, i pada aviona u Pensilvaniji. Život je izgubilo oko 3.000 ljudi. Iz kula "bliznakinja" u Njujorku svega 20 ljudi uspelo je da napusti zgrade pre nego što su se urušile. Među žrtvama 11. septembra bila su i 372 stranca, uključujući i jednog državljanina Srbije. Velike žrtve su pretrpeli i pripadnici njujorških gradskih službi, pre svih vatrogasci. Njih 343 je poginulo prilikom pada kula "bliznakinja", dok su nastojali da nekako pomognu. Devetnaest pripadnika Al Kaide započelo je napad otimanjem četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu. Otmičari su upali u kabine aviona i, služeći se noževima za hartiju kao oružjem, preuzeli kontrolu nad letelicama. Prvi avion "Amerikan erlajnsa" je udario, u 8.46 sati, u severnu kulu STC. A ubrzo zatim i drugi avion kompanije "Junajted" udario je u južnu kulu. Treća oteta letelica udarila je središte Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrta srušila tokom borbe putnika sa teroristima, kako glasi zvanična verzija. Docnije su odgovarajuće službe SAD ocenile da je „mozak" napada koji su se dogodili bio Kalid Šeik Muhamed. Posle opsežne potrage on je uhvaćen marta 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen je za ratni zločin i u toku je proces pred vojnim sudom SAD. Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet. Sudija vojnog suda u američkoj vojnoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi januara ove 2013. godine odbio je zahtev da se suđenje petorici optuženih za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. javno prenosi putem televizije. Na mestu na kojem su se nalazile kule STC u Njujorku podignuto je spomen obeležje žrtvama, a sazidan je i novi Svetski trgovinski centar. Svaka godišnjica obeležavanja napada povod je i za iznošenje različitih špekulacija prema kojima je napad isceniran kako bi se pokrenuli novi ratovi pod okriljem borbe protiv terorizma. Senka događaja od 11. septembra 2001. godine nadvila se i nad najnovijom krizom u Siriji, jer američka javnost, pored ostalog strahuje, da bi vojna akcija mogla da isprovocira američke neprijatelje da ponovo napadnu.