Mrkić: Priština da poštuje sporazume (VIDEO)

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić pozvao je danas Prištinu da poštuje postignute sporazume, a UN da ostanu na KiM kao "pošten posrednik" i garant da druga strana neće kršiti sporazume.

Republika Srpska 29.08.2013 | 20:47 Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić pozvao je danas Prištinu da poštuje postignute sporazume, a UN da ostanu na KiM kao "pošten posrednik" i garant da druga strana neće kršiti sporazume. Mrkić je na sednici SB UN o Kosovu podsetio da je u aprilu potpisan briselski sporazum i istakao da se moraju učvrstiti temelji koje je on postavio. "Prvi sporazum o normalizaciji odnosa je dobar početak, ali on samo postavlja okvir za težak posao koji je tek pred nama", poručio je Mrkić i upozorio da se pokušaji opstrukcije sporazuma ne smeju olako zanemariti jer "oni ne znače samo povratak u prošlost veći produbljivanje uvreženog nepoverenja koje želimo da prevaziđemo". Mrkić je ponovio da Srbija nije niti će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, zahvalivši članicama UN koje to nisu učinile. Prema njegovim rečima, briselski sporazum je potpisan kako bi se olakšalo rešavanje pitanja od vitalnog značaja za sve ljude u pokrajini i u nadi da će Priština deliti entuzijazam u prevazilaženju problema s kojima smo dugo suočeni. "Međutim, sa žaljenjem konstatujem da to nije uvek slučaj. Ne znamo da li postoji politička volja u Prištini, ali znamo da veoma nedostaje konkretnih rezultata u rešavanju problema ljudi, posebno onih koji muče manjinske grupe u pokrajini", rekao je ministar koji smatra da je zato dalji ostanak UN na KiM od izuzetnog značaja za budući razvoj događaja. "Ako zaista želimo budućnost u kojoj će biti moguće da svi žive u miru i bez straha za egzistenciju, moramo učvrstiti temelje koje je postavio briselski sporazum", istakao je Mrkić. Prema njegovim rečima, za to je, pored dobre volje i napornog rada, potreban "pošten posrednik, ne neko ko će raditi posao umesto nas, već neko ko će se postarati da svi učesnici u procesu budu vođeni idejom dugoročnog poboljšanja za sve ljude, a ne idejom dominacije etničke većine". "Srbija Ujedinjene nacije vidi upravo u ulozi nekog ko će nepristrasno nadgledati proces istorijskog pomirenja", poručio je Mrkić. Ističući da bi voleo da su Beograd i Priština bez pomoći sa strane mogli da postignu sporazume, Mrkić je dodao da se boji da "baš kao što potpisivanje briselskog sporazuma ne bi bilo moguće bez posredovanja EU, ni sprovođenje sporazuma možda neće biti moguće bez aktivnog učešća UN". "Čvrsto smo rešeni da dokažemo da je Srbija dorasla izazovima i zadacima s kojima je suočena, ali nam takođe treba garant da druga strana neće potkopavati već postignute sporazume", kazao je ministar. Ukazujući da je Srbija uložila ogromne napore da nađe rešenja prihvatljiva za sve strane, Mrkić je naglasio da bi voleo da i druga strana uloži napore I sprovede na terenu preko potrebne promene. "Očigledno je da status kvo drugoj strani mnogo više odgovara. Zato pretpostavljamo da oni žele da međunarodni akteri odu iz pokrajine", naveo je Mrkić ukazujući na nastojanja Prištine da okonča mandat Unmika. Konstatujući da su ciljevi dve strane po tom pitanu različiti, Mrkić je ponovio da Beograd i dalje smatra da je briselski sporazum tek početak a ne kraj normalizacije odnosa i dodao: "Ne bismo upozoravali na pokušaje da se potkopaju sporazumi da za kratko vreme nismo uočili čitav niz takvih pokušaja". Kao primer takvog ponašanja Prištine ministar je naveo amandman kosovske skupštine na budžetski zakon koji je, kako je istakao, prekršio prethodni dogovor dve strane koji je u januaru postigla Radna grupa za sprovođenje Sporazuma o zajedničkom upravljanju prelazima (IBM). Prema sporazumu, naime, sredstva od transfera robe pojedinaca i pravnih subjekata u opštinama na severu KiM trebalo je da budu doznačena Fondu za razvoj severa, ali amandman kosovske skupštine predviđa osnivanje Razvojnog fonda asocijacije srpskih opština na KiM tako da bi sredstva prvo bila usmerena u kosovski budžet a tek onda u Fond za razvoj severa. Drugi primer koji je naveo Mrkić je situacija u Brđanima gde su, prema izveštaju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Farida Zarifa, Srbi protestovali zbog pokušaja interno raseljenih Albanaca da izgrade kuće u severnom delu Kosovske Mitrovice. "Istina je zapravo da Albanci na KiM nastoje da izmene etničku strukturu Brđana prisvajanjem zemljišta i građnjom bez dozvole", rekao je ministar i dodao da su Srbi protestovali tek nakon štzo su saznali da Albanci planiraju na tom lokalitetu izgradnju 172 stana za veterane tzv. OVK koji tu nikada nisu živeli pre 1999.godine. Mrkić je predložio da Zarif zato sačini tačan spisak kosovskih Albanaca koji su živeli u Brđanima pre juna 1999. I dag a podnese u sledećem izveštaju. On je takođe istakao da jačanju poverenja na KiM ne doprinosi ni potpisivanje vojnog sporazuma Prištine sa Albanijom i ukazao da bi razmena vojnog personala, predviđena tim sporazumom, ojačala zabrinutost manjinskih zajednica. "Takav sporazum ima potencijal, u slučaju da se donese politička odluka, da ugrozi bezbednost ljudi na realan način i da se ponovi etnički pogrom iz marta 2004.godine", smatra Mrkić i upozorava da potpisivanje sporazuma šalje jasnu poruku svim pripadnicima nealbanskih zajednica o tome ko kontroliše silu. Kako je dodao, ne treba smetnuti s uma da, barem u teoriji, sporazum prediviđa mogućnost da Albanija, koja ima teško naoružanje dok tzv. Kosovske snage bezbednosti to barem formalno nemaju, rasporedi punu vojnu silu. "Ne očekujemo da će Priština iskoristiti sporazum sa Albanijom za vojne akcije na terenu, ali moramo da ukažemo na posledice - zastrašivanje manjinskih zajednica", istakao je Mrkić podetivši da isto tako niko nije smatrao 2004. da je moguć pogrom, a da u leto 2011. Priština pošalje specijalne snage na sever KiM. Prema njegovim rečima, ako želimo da učvrstimo poverenje potrebne su nam garancije da ta sila neće biti upotrebljena. "Jer ako Srbi i drugi nealbanci na KiM stalno vide da Priština jedno ispregovara sa Beogradom a onda nastavlja da pokušava da sprovede nešto potpuno drugo, umesto da gradimo trajni mir svi naši pokušaji da postignemo sporazume samo će jačati nepoverenje među manjinskim zajednicama", naveo je minister. Podsetivši da su tenzije i dalje prisutne na teritoriji čitavog KiM, ne samo na severu, i da Srbi imaju problema i severno, ali i juzno od Ibra, on je predložio da za sledeći izveštaj Zarif pripremi pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i drugi nealbanci južno od Ibra. Mrkić je naveo i da su Srbi širom KOsova suočeni s kršenjem njihovih imovinskih prava, posebno prilikom prodaje preduzeća u srpskim zajednicama albanskim biznismenima posredstvom Kosovske agencije za privatizaciju. On je podsetio na stav UN da Kosovska agencija za privatizaciju nije pravni naslednik Kosovske poverilačka agencija (KTA) i ukazao da ona postoji suprotno stavu Unmika, apelujući da se preispita odluka o finansiranju te agencije, koja je, dodao je već u nizu slučajeva zloupotrebila svoja ovlašćenja u interesu većinske zajednice. "Prošlo je 14 godina otkad je SB usvojio oduku o uspostavljanju i komptenecijama Misije UN na Kosovu, a neki ključni cicljevi međunarodne zajednice ostaju neispunjeni", kazao Mrkić i podsetio da prema podacima UNHCR u Srbiji živi 210.148 interno rasljenih iz pokrajine, od toga 70 odsto Srba. "Tenzije na KiM nastavjaju da plamte i, uprkos našim naporima, nismo uspeli da ih smanjimo, što pokazuju i bezbednosti podaci izneti u ovom izveštaju", dodao je Mrkić. On je upozorio da se u izveštaju navodi da se smanjuje broj incidenata prema manjinskim zajednicama, ali se ne navodi koliko je slučajeva otkrivenih počinilaca kojima je suđeno niti broj rešenih i nerešenih slučajeva, kao ni mere koje su preduzele vlasti, bilo da je reč o policiji, tužilaštvu ili sudovima. "Nastavlja se praksa nekažnjavanja nasilja nad Srbima", rekao je Mrkić i podsetio da se još ne zna ko je ubio 14 žetelaca u Starom Gackom 1999. i srpsku decu u Gorazdevcu 2003. godine, kao i da za pogrom 2004. u kojem je 19 ljudi poginulo a 4.000 raseljeno nije pokrenut nijedan sudski postupak. "Nijedan od ovih slučajeva dosad nije rešen što nas navodi na uverenje da na KiM opstaje kutlura nekažnjivosti", rekao je ministar i dodao se u takvom okruženju manjine ne osećanju sigurno, zbog čega nema više povratnika a oficir za vezu Beograda "ne bi bio 118. Srbinu u Prištini gde je ne tako davno živelo njih 40.000". Na KiM su se, kako je naveo, 2012. vratila samo 302 Srbina, naspram 464 2011.godine što svedoči o opadanju ionako malog broja povratnika. Kao jedan od načina na koji Priština zastrašuje srpsko stanovništvo Mrkić je pomenuo i tajne optužnice za ratne zločine koje se arbitrarno podižu protiv Srba. S tim u vezi on je pozvao Euleks, u čijoj je nadležnosti da utvrđuje odgovornost za ratne zločine, da objavi tu listu kako bi se smirilo strah Srba od neopravdanog hapšenja. Šef srpske diplomatije je i ovom prilikom ponovio značaj pune i efikasne istrage navoda o trgovini organima i dodao da je Srbija spremna da i dalje sarađuje sa istražnim timom Euleksa, izrazivši očekivanje da će ta istraga uskoro doneti rezultate. Mrkić je kritikovao pokušaje da se "kosovizuje" srpsko kulturno i istorijsko nasleđe na KiM i tako unište dokazi vekovnog postojanja i opstanka Srba u toj oblasti, a sve, kako je kazao, s ciljem da se učvsti tzv. nezavisnost Kosova. Na kraju obraćanja Mrkić je ponovio da politička volja Prištine izražena na rečima nije dovoljna i da su sada potrebni konkretni rezultati, da su neophodni veliki napori i konkretni koraci da se omogući fizička bezbednost i imovinska sigurnost manjinskih zajednica "Na Kosovu je i dalje svuda prisutno previše latentnih tenzija. Naše iskustvo je pokazalo da i najmanji incident može izazvati situaicju koja može da eskalira u proteste sa nepredvidivim posledicama", dodao je on. Mrkić je poručio da Priština mora napraviti konkretne korake za osiguranje fizičke bezbedosti i bezbednosti imovine manjinskih zajednica, ali da će se proceš znatno lakše i brže odvijati uz pomoć Unmika. "Svesna šanse koju imamo, Srbija očekuje od međunarodne zajednice, posebno od UN, dalju pomoć na putu jačanja poverenja za koje smatramo da je jedini zdrav temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na KiM", zaključio je Mrkić. [jwplayer config="Out-of-the-Box_copy" mediaid="46918"]