U mnogu čemu smo najgori u Evropi!?

Prefiks “Naj” u BIH je doslovno shvaćen.

Republika Srpska 20.07.2013 | 18:40 Prefiks “Naj” u BIH je doslovno shvaćen. Najsiromašniji, najnezaposleniji, najmanja primanja, najviše cijene. Nije važno o kom životnom segmentu je riječ. Prefiks “Naj” mora dominirati. Statistika kaže da smo najsiromašnija zemlja u Evropi. Stopa nezaposlenosti je 44,5 odsto. Nezaposlenih je oko 550 hiljada stanovnika. Primanja, ako ih imate, su daleko ispod potreba, a cijene? One su odavno dostigle i prestigle evropski prag. Posebno kad je riječ o mesu. U Zagrebu i Beogradu kilogram teletine bez kosti jeftiniji je nego u Banjaluci. Kilogram junetine bez kosti u Banjaluci je, tek neznatno jeftiniji nego u Zagrebu, dok je u Beogradu ovo meso povoljnije za tri i po marke. Kilogram piletine najskuplji je u Banjaluci. Prefiks “Naj” opet je sebi dao oduška. Jedemo najskuplje meso, ali su nam primanja među najnižima. Prosječna plata u Hrvatskoj je 1430 maraka, a u Srpskoj je 796 maraka, odnosno u Srbiji 717 maraka. Mnogim građanima u Srpskoj meso u tanjiru je gurmanski vrh samo ponekad dostupan u sedmici. “Obično su to  dnevne količine. Kupuje se za danas i sutra, a neke veće količine samo za praznike.”, kaže mesar Ranko Ivančević. Njegove riječi potvrđuju i građani.” Ja, recimo, dva puta sedmično da kažem e, baš jedem meso, a ono ostalo je više da se zamaže povrćem.”, priznaje anketirana građanka. Dakle, preostaje nam povrće i voće. Ali i tu smo  premašili komšiluk. Jedemo najskuplje jabuke, bijelo grožđe i banane. U Zagrebu su nešto skuplji paradajz i paprike, dok je to povrće dvostruko jeftinije u Beogradu nego u Banjaluci. Cijena šargarepe jednaka je u Banjaluci kao u Zagrebu, dok je ona dvostruko jeftinija u Beogradu. I ko kaže da smo daleko od  Evrope? Cijene hrane i bezalkoholnog pića više su u BIH  nego u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, koje su članice EU. Kilogram  šargarepe u našim prodavnicama dvostruko je skuplji nego u Briselu, a cijena  10 komada jaja  za 40 feninga je viša nego u Rimu. I vraćamo se opet prefiksu “Naj”. Građani BIH  postali su najbolji mađioničari u Evropi. Ako nisu zaposleni u administraciji, oni od ničega stvaraju nešto.  Mnogi čekaju nešto čega  i nema. Rade, a ne primaju platu ili je ona neredovna, a dok se čeka mora se i jesti. Kako- to samo magija, armija nezaposlenih,  malo i neredovno isplaćenih i penzioneri  znaju. (BN TV)