Obeležavanje 1. maja u znaku socijalnog nezadovoljstva

Građani širom sveta danas obeležavaju 1.

Republika Srpska 01.05.2012 | 16:17 Građani širom sveta danas obeležavaju 1. maj, praznik rada, ali u situaciji kada svuda, a posebno u Evropi, vlade donose nepopularne mere štednje zbog ekonomske krize, prvomajske povorke odražavaju rastuće socijalno nezadovoljstvo.Demonstracije se održavaju u Grčkoj, Španiji i Portugalu,  zemljama koje su u proteklom periodu bile teško pogodjene ekonomskom krizom, a učesnici se žale na gubitak radnih mesta, smanjenje budžeta i težak život. U Španiji prvomajska povorka počela je oko 10 časova u Madridu, a desetine hiljada demonstranata protestovale su protiv redova za nezaposlene, novih reformi koje olakšavaju otpuštanje radnika i protiv smanjenja budžeta za zdravstvo i obrazovanje. "Totalno nasilje, otimate nam dom i hleb," izvikvala je sredovečna gradjanka navodeći da su njene dve dvadesetogodišnje ćerke ostale bez posla, prenosi AFP. Oko 18.000 ljudi izašlo je na ulice u Atini i drugim grčkim gradovima, gde sindikati za Prvi maj obično organizuju generalni štrajk. Policija je saopštila da se u Solunu okupilo oko 7.000 ljudi dok se u Atini pozivu sindikata odazvalo oko 1.500 ljudi a  još 2.000 pristalica levičarskih grupa okupilo u centru grada. U grčkoj prestonici se  medjutim očekuje manje nasilja nego prethodnih godina,  budući da su Grci usredsredjeni na opšte izbore u nedelju, 6. maja, na kojima će moći da daju oduška nezadovoljstvu. Ankete javnog mnjenja ukazuju da Grci napuštaju glavne stranke i orkeću se manjim partijama sveteći se za plan štednje EU i MMF-a koji je doneo smanjenje plata i penzija. I u Francuskoj se 1. maj odvija u  senci politike, odnosno drugog kruga predsedničkih izbora, a lideri sindikata su ozlojedjeni što političari drže predizborne skupove u Parizu na dan koji treba da bude posvećen problemima radnika. Liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marin Lepen koja je u prvom krugu osvojila 18 odsto glasova iskoristila je današnji marš da svoje pristalice pozove da ne glasaju za njene rivale Nikolu Sarkozija i Fransoa Olanda i u drugim krugu. Marširajući kroz centar Pariza njene pristalice su nosile francuske zastave i izvikvale "Francuska Francuzima" i "Ovo je naš dom." Predsednik Nikola Sarkozi planira skup na Trokaderu, dok će sindikati održati tradicionalni marš do trga Bastilje. U Americi, "rodnom mestu" praznika rada, ustanovljenog u znak sećanja na dan kada je u čikagu  1. maja 1886. godine,  više desetina hiljada radnika  izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, ovogodišnji pokret je pozvao je na globalne proteste protiv ekonomske nejednakosti. Američki demonstranti već su se okupili u finansijskoj četvrti Njujorka, gde će glavni skup biti održan popodne, u vreme najveće saobraćajne gužve, dok su u San Francisku pozvali demonstrante da se okupe na mostu Golden gejt. Prvi maj obeležava se povorkama koje organizuju sindikati i širom Rusije a najviše ljudi, oko 120.000 okupilo se u Moskvi gde je Savez sindikata organizovao šetnju koju su predvodili predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, premijer Vladimir Putin, moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin, kao i desetine drugih političara članova vladajuće Jedinstvene Rusije. Tokom marša koji je više ličion na skup podrške vlastima, nego na prvomajske demonstracije, Medvedev i Putin razgovarali su sa gradjanima i odgovarali na njihova pitanja, a premijer je poručio da treba više da se radi. Svoje odvojene šetnje u Moskvi organizovale su i Komunistička partija i Pravedna Rusija, dok najveći deo vanparlamentarne opozicije nije učestvovao u prvomajskim okupljanjima, uz objašnjenje da će istomišljenike povesti u nedelju 6. maja u "mars miliona" koji treba da bude održan u Moskvi. I u Aziji 1. maj je iz medjunarodnog praznika rada prerastao u medjunarondni dan protesta, sa skupovima širom kontinenta, čiji učesnici mahom protestuju zbog besparice i traže povećanje plata. Hiljade demonstranta na Filipinima, u Maleziji i Indoneziji  traže povećanje plata koje, kako ukazuju, nisu održale korak sa cenama, zahtevaju nize školarine i iznose niz drugih zahteva. U Manili je oko 8.000 članova radničkog sindikata marširalo u crvenim košuljama i noseći crvene zastave do mosta Mendiola, u blizini predsedničke palate, gde ih je čekalo jako policijsko obezedjenje. U Kuala Lumpuru oko 500 ljudi okupilo se tražeći višu minimalnu cenu rada od one koju je u ponedeljak najavio premijer Nadžib Razak, prenosi AP. U Istočnom Timoru, policija je ispalila hice na demonstrante u Diliju i uhapsila 84 učesnika protesta, koji su takodje tražili više plate. Najveći prvomajski skup odrzazan je u Indoneziji gde su hiljade radnika u Džakarti zahtevale veće plate i sigurnost na poslu pod budnim nadzorom oko 16.000 pripadnika policije. I u Hongkongu radnici su protestovali protiv niskih plata, ali i protiv socijalne nejednakosti, zahtevajući preraspodelu bogatstva. "Problem sa Hongkongkom je što je bogatstvo koncentrisano u rukama malog broja ljudi, a jaz izmedju bogatih i siromašnih je jedan od najvećih u svetu," rekao je jedan od govornika na skupu, profesor univerziteta Frendando čeung.