Obeležena godišnjica "Bljeska"

U Srbiji i Republici Srpskoj danas je, odavanjem pošte žrtvama, obeležena 17 godišnjica hrvatske vojno-poličijske akcije "Bljesak" u kojoj je, prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", ubijeno 283 Srba iz zapadne Slavonije, medju kojima 57 žena i devetoro dece, a proterano oko 15.

Republika Srpska 01.05.2012 | 15:50 U Srbiji i Republici Srpskoj danas je, odavanjem pošte žrtvama, obeležena 17 godišnjica hrvatske vojno-poličijske akcije "Bljesak" u kojoj je, prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", ubijeno 283 Srba iz zapadne Slavonije, medju kojima 57 žena i devetoro dece, a proterano oko 15.000.U Okučanima u Hrvatskoj je, dotle, u prisustvu visokih zvaničnika, održana centralna manifestacija povodom godišnjice te operacije, ali ni o egzodusu Srba koju je ona prouzrokovala, ni o zločinima hrvatskih snaga nad Srbima, nije bilo ni reči. U Beogradu je povodom godišnjice održan pomen srpskim žrtvama u crkvi svetog Marka u Beogradu, a na spomen ploču srpskim žrtvama proteklih ratova, u neposrednoj blizini tog hrama, položeni su venci i cveće. Najveći broj Srba izbeglih u "Bljesku" živi sada u Republici Srpskoj, BiH. Oni su sa mosta u Gradiški, nazvanog Most spasa, danas bacili cveće u reku Savu, što čine svakog 1. maja u godinama posle svog egzodusa, a u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u tom gradu u RS služen je pomen. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je u Gradišci na obeležavanju 17. godišnjice egzodusa Srba tokom "Bljeska" da za ubistva srpskih civila iz Zapadne Slavnije do sada niko nije odgovarao i pozvao sve nadležne institucije da zbog mira i tolerancije nadju i procesuiraju odgovorne i nalogodavce ubijanja civila. Obeležavanju godišnjice "Bljeska" u Okučanima prisustvovao je predsednik Hrvatskog sabora Boris šprem, koji je rekao da su "Bljesak, Oluja i reintegracija hrvatskog Podunavlja potporni su stubovi današnje hrvatske države" On je istakao da je ta operacija bila "prelomna tačka Domovinskog rata". šprem je bio i jedini iz državnog vrha jer su predsednik Hrvatske Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović poslali svoje izaslanike načelnika Glavnog štaba Hrvatske vojske Dragu Lovrića i ministra odbrane Antu Kotromanovića. U akciji "Bljesak" koja je trajala 1. i 2. maja 1995. godine, tokom 36 časova iz zapadne Slavonije, koja je tada bila u sastavu Republike Srpske Krajine, odnosno iz sektora Zapad pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija, proterano je najmanje 15.000 Srba. Napad hrvatske vojske i policije na zaštićenu zonu UN sektor "Zapad", počeo je 1. maja 1995. u 5.30 sati, a za manje od dan i po, 16.000 pripadnika hrvatskih snaga zauzelo je taj deo zapadne Slavonije. Prethodno je, u nekoliko vojnih akcija do kraja 1991. godine, iz zapadne Slavonije proterano 67.000 Srba. Prema podacima organizacije za ljudska prava "Hjuman rajts voč", nakon "Bljeska" uhapšeno je 1.500 Srba, a od njih su mnogi tada bili odvedeni u logore u Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Bjelovaru. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", za zločine u "Bljesku" i one početkom devedesetih godina na području zapadne Slavonije, niko od hrvatskih rukovodilaca nije odgovarao. Protiv  komandanta treće gardijske brigade Hrvatske vojske Mladena Kruljca je 2005. godina podneta krivična prijava, ali optužnica nije podignuta, a on je naknadno unapredjen u čin generala. Hrvatski helsinški odbor u izveštaju iz 2003. ističe da su  ubijena 83 srpska civila - 30 u napadima na izbegličke kolone, pre svega u šumi Prašnik, a 53 u svojim kućama. Dokumentaciono-informativni centar Veritas govori da je ubijeno ili nestalo 283 ljudi, od čega 57 žena i devetoro dece. Za ratne zločine nad Srbima do sada niko nije odgovarao. Zbog toga su nevladina udruženja Dokumenta, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Gradjanski odbor za ljudska prava podsetili da su već 1. maja 1995.  u selu Medari, tada opština Nova Gradiška, hrvatski vojnici, na svirep način pobili 22 civila od njih 24 koliko ih se tada zateklo u selu. "Podsećamo da  su 1. maja 1995. godine pripadnici Hrvatske vojske ušli u selo oko šest časova ujutro i počinili zločin nad preostalim stanovništvom. Preživele su dve mlade devojke, i to samo zato što ih je prepoznao i zaštitio jedan od pripadnika HV", navodi se u saopštenju. Od policije, državnog tužilaštva Hrvatske i sudova je zahtevan  efikasniji rad na istraživanju i procesuiranju svih ratnih zločina, uz upozorenje na neprocesuiranje masakra u Medarima. Nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava za Hrvatsku i Srpski demokratski forum prošle sedmice podnele su krivičnu prijavu protiv počinilaca ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika.  Prijava je podneta protiv nepoznatih počinilaca, odnosno komandira i odgovornih lica u jedinicama policije i vojske koje su u logorima smeštenim u nekoliko gradova, ali pre svega u Varaždinu gde je tretman bio najbrutalniji, maltretirale ratne zarobljenike. U Varaždinu je oko 500 zarobljenika s područja Pakraca, koji su se predali 4. maja, dve sedmice bilo prebijano i mučeno, ali i lišavano sna i ponižavano.  Većina njih je nakon puštanja otišla konvojem UN-a u BiH. "Bljesak" je potpuno promenio etničku strukturu tih krajeva u odnosu na 1991. jer su u kuće izbeglih Srba u velikom broju došli doseljenici iz BiH i s Kosova, pa tako i Okučani, pre rata srpska varošica, sada imaju više stanovnika Hrvata. Zbog ratnih zločina u "Bljesku" haško tužilaštvo je dugo pripremalo optužnicu protiv predsednika Hrvatske Franje Tudjmana, koji je, u medjuvremenu, umro 1999.godine. Dva meseca posle "Bljeska" u hrvatsko vojno-policijskoj akciji "Oluja" je, prema podacima "Veritasa" poginulo i nestalo 1.922 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, od čega su 1.192 bili civili, i proterano gotovo sve stanovništvo. Haški tribunal je 15. aprila 2011. ocenio da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat i izekao prvostepenu presudu hrvatskom generalu Anti Gotovini od 24 godine zatvora, a Mladenu Markaču od 18 godina.